Izvor: Politika, 24.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vesela baraka
"LAGALI SMO UJUTRO, LAGALI SMO UVEČE", rekao je premijer Mađarske Ferenc Đurčanj u svom izlaganju na sastanku sa poslanicima nekoliko nedelja posle izborne pobede. Premijer je tom prilikom naglasio: "Mađarskoj su potrebne energične reforme. nema zemlje u Evropi koja je uradila nešto toliko glupo kao mi, nema, jer smo uprskali..." Na snimku, koji je toliko uzburkao duhove i javnost u Mađarskoj ima i psovki, a sve je to emitovano na državnom radiju. U Budimpešti su se dogodili nemiri. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << demonstranti su malo palili automobile, policija ih je jurila na konjima, a EU je bila zaprepaštena. Zar to da se dešava u Mađarskoj, nekadašnjoj "najveselijoj baraci" u taboru Varšavskog pakta. U Mađarskoj, u kojoj je zapravo i pao Berlinski zid, jer su se dve Nemačke ujedinile u Mađarskoj u septembru 1989. godine kada je Budimpešta uklonila bodljikavu žicu da bi ljudi iz Istočne Nemačke mogli da prođu na svom putu ka Zapadu. Pre toga, decenijama su se razdvojene porodice iz dve nemačke države sastajale u Mađarskoj i tu letovale. Budimpešta je bila Meka za kupce iz sovjetskog bloka, a gulaš kapitalizam izlog koji je dovlačio stotine hiljada turista...
Danas, Mađarska još uvek daleko zaostaje za standardom većine zemalja EU, dok je budžetski deficit deset odsto bruto nacionalnog dohotka, odnosno dvostruko više od predviđenog. Za opoziciju, sve je to idealna prilika da zatraži ostavku vlade – među demonstrantima su i pripadnici ultranacionalističke organizacije "Omladinski pokret 64 županije" koja se zalaže za reviziju Trijanonskog sporazuma...
PAPA BENEDIKT ŠESNAESTI poručio je muslimanima da žali ako je nekog uvredio svojim komentarima o islamu. Svi muslimani još nisu prihvatili izvinjenje. Kao da se svet posle hladnog rata, navodno, suočen sa sukobom civilizacija, pre svega, suočava na verskom planu. Religija se sada priziva kako bi objasnila većinu tekućih pitanja: od ratova na Balkanu do Al kaide, Bliskog istoka i prijema Turske u EU. Štaviše, kada se govori o nestabilnosti na Bliskom istoku u opticaju je i teza da to nije sukob između islama i hrišćanstva, već između islama i savremenosti. Asimetričan pogled, dakle, hrišćanstvo ne smatra delom ovog problema, dok se islam, sa velikom sigurnošću, smatra. Trenutna fascinacija islamom nije praćena i razumevanjem javnosti za njegov uticaj na politiku, jer, muslimani žive u mnoštvu vrlo raznovrsnih država pri čemu je uloga šerijatskog prava u tim zemljama vrlo različita. Nivo demokratije u muslimanskim zemljama dosta je nizak, ali, teško je tvrditi da je to zato što muslimani žive o teokratijama. U mnogim slučajevima, religija je obezbedila svojevrsnu ideologiju unutrašnjoj opoziciji.
U tom kontekstu, fundamentalizam nije monopol bilo koje religije, pa ni islama. Jer, islam kao vera sa najmanje dva glavna ogranka, mnogobrojnim etabliranim školama pravnog tumačenja i bez univerzalno priznatog vođe, sam po sebi, dozvoljava jednak prostor za debatu o primeni svoje teologije na savremeni svet kao i ma koja druga od glavnih religija. S jedne strane imamo preuveličavanje uloge drugih religija u međunarodnim sukobima, a s druge strane nevidljivost hrišćanstva i njegovog nasleđa u zapadnoj percepciji i politici. Zar SAD nemaju sopstvenu definiciju "božje zemlje", a Evropa Gizovo verovanje da stupa u korak sa božanskom voljom? Da li se, dakle, papa, ipak, malo "zaleteo"?
SADAM HUSEIN NIJE BIO DIKTATOR, rekao je u sudnici jedan od njegovih sudija. Verovatno se čovek našalio, no prethodnih dana specijalna komisija Pentagona utvrdila je da Sadam Husein nije imao veze sa Al kaidom. Još prošle godine slična komisija Pentagona utvrdila je da u Iraku nije bilo oružja za masovno uništenje. Na Irak je izvršena invazija i Sadam Husein je srušen sa vlasti, jer je Vašington dokazivao upravo te dve stvari: vezu Sadama sa Al kaidom i zabranjeno oružje. Mnogi stručnjaci u SAD bili su i ranije skeptični oko zvaničnih stavova Vašingtona, ali Kongres i mediji odnosili su se prema njima sa prezrenjem.
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 24/09/2006]
