Izvor: Večernje novosti, 18.Jan.2020, 16:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veruje se da večeras nebo OSTVARUJE ŽELjE: Na Bogojavljensku noć devojke treba da urade jednu stvar ako hoće da se udaju

Večeras u ponoć, narodno je verovanje, nebo je darežljivo prema budnima Danas je Krstovdan, dan kada posti svako ko je kršten. To je i dan kada su mnogi ljudi u godinama po Isusov uzdizanju na nebo bivali kršteni, te mu otuda i naziv - Bogojavljenska noć.Pročitajte još: Bogojavljensko plivanje kod kule Nebojša: Vitezovi u trci za časni krst (FOTO/VIDEO)Večeras u ponoć, narodno je verovanje, nebo je darežljivo prema budnima. Ko ne zaspi, ako izađe u na prelazu iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << jednog dana u drugi i možda se baš njemu nebo otvori. Zato je tradicija da se u Bogojavljenjskoj noći zaželi želja "jer će se i ostvariti".Bogojavljenje se obeležava 19. januara i to je nepokretni praznik, ne menja se iz godine u godinu. Prema hrišćanskoj tradiciji, Hristos je, kada je napunio 30 godina, došao na reku Jordan kako bi ga krstio Sveti Jovan. Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Hristos se javi" a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".Na Bogojavljenje je Jovan Krstitelj krstio tridesetogodišnjeg Isusa Hrista, triput ga potopivši u vodu reke Jordana. Po svršetku obreda, sa neba je sleteo golub i spustio se na glavu Isusovu, a začuo se i glas (Boga) koji je rekao: "Ovo je moj sin ljubljeni, koji je po mojoj volji", čime su se po prvi put otkrile Sveta Trojica: Otac (Bog), Sin (Isus) i Sveti duh (u liku goluba). Pošto se Bog obratio i otkrio da je Isus njegov sin, Srbi su razvili tradicionalni bogojavljenski pozdrav - Bog se javi, odnosno Hristos se javi.Naša narodna tradicija poseduje nekoliko odlika osobenih za bogojavljenjski dan. U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se na dan Hristovog krštenja operu stvari i očisti kuća jer su prošli nekršteni, tj. nečisti dani koji traju od Božića.Drugi lep, ali skoro nestali običaj jesu koledari. To su bili mladi ljudi i sveže oženjeni mladići koji su od Božića obilazili svoja sela pod maskama, pevajući koledarske pesme, zazivajući sve najbolje porodicama pored čijih su kuća prolazili. Zauzvrat, domaćini su ih darovali u hrani. Postojalo je i verovanje da će mlade devojke na bogojavljensku noć (18. na 19. Januar) na nebu ugledati lik onoga za koga će se udati.U nekim krajevima devojke su koristile ogledalo da bi ugledale lik suđenog. Pored ogledala stavljale su se sveće, a moralo se voditi računa da se ogledalo slučajno ne pregreje i ne pukne. Umesto da mlada devojka ugleda lik onoga za koga će se udati, mogla bi postati žrtva još jednog narodnog verovanja – sedam godina nesreće u ljubavi.Konačno, najpoznatija posebnost Bogojavljenja jeste plivanje za Časni krst koje se organizuje širom Srbije i pravoslavlja. Iako je napolju obično veoma hladno, skupina hrabrih i smelih, uglavnom muškaraca, pliva za krst. Ovaj obred je drevniji od hrišćanstva.U pitanju je drevni običaj Starih Slovena koji su dve nedelje posle Malog Sunca, tj. Svarožića (danas Božić) odnosili svoje idole iz domova i hramova na reku i kupali ih, što se očuvalo nakon pokrštavanja u obličju plivanja za krst i pranja ikona za Jovanjdan.Na Bogojavljenje sveštenik u crkvi deli bogojavljensku vodicu. Ona se čuva tokom cele godine, do sledeće, a veruje se da je lekovita. Njom se ljudi umivaju za zdrav vid i piju je ako su bolesni. Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se “otvorile kao nebo na Bogojavljenje” pa da se lako porode.Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.(srbijadanas.com)

Nastavak na Večernje novosti...