Izvor: Blic, 02.Jul.2011, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verter na 35 stepeni
Nema romantičnije priče o strasnoj neuzvraćenoj ljubavi od kratkog romana Volfanga fon Getea o svom dvadesetogodišnjem vršnjaku Verteru napisanog 1774. godine. Šta je bliže mladom momku svih ovih 225 godina nego jadi mladića koji voli svoju Lotu, a ona je pripala drugome. O tome svedoče čak i stotine trivijalnih tekstova najbanalnijih kompozicija na našoj estradi.
Ne više u Verterovim godinama svestrani scenski umetnik Damjan Kecojević poduhvatio se ovog najromantičnijeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dela svetske književnosti u neromantično vreme. On je sebi zadao, kako u podnaslovu svog one-man showa piše, da pokaže „šta sve možeš kad si sam". To može da se višestruko protumači. Najpre kao Verterova sudbina, a, zna se, ona se završila revolverskim pucnjem. A kad je izvođač usamljen, kao Damjan Kecojević, onda su mogućnosti možda i veće jer je njegov Verter na sceni slobodniji bez prijatelja Vilhelma, rivala Alberta i svoje velike ljubavi Lote.
Uzimajući u svoje ruke i telo sudbinu mladog Vertera ove druge decenije XXI veka, srećom, tumač nije posegao za osobenostima klasičnog romantizma, već je klasični roman uzeo kao povod da večnu temu - možda najveću čovekovu (i ne samo čovekovu) strast odigra na način naših dana.
Predstava je više nego o ljubavi. Ona je o muci postojanja mladog ljudskog bića čiji se ljubavni jadi čak pretvaraju u telesni jad. Tog dana u scenskom prostoru foajea „Duška Radovića" bila je nesnosna žega. Sve je to Dejan Kecojević potčinio sebi - Geteov zaneseni tekst i spoljašnje okolnosti. Ali samo zato što, za razliku od većine naših glumaca, raspolaže izuzetnim treningom za telesno. Prvu put mi nisu smetali potoci znoja koji su se slivali niz lice i telo izvođača jer je svojom glumačkom strašću i spremom sve što je te večeri imao oko sebe i u sebi pretvarao u svoju prednost.
