Izvor: Southeast European Times, 25.Mar.2014, 17:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Verski lideri ujedinjeni za mir na Kipru

Sa nastavkom pregovora o Kipru, sveštenici sa obe strane ostrva dali su novi zamajac procesu zajedničkom deklaracijom u pravcu pomirenja.

25/03/2014

Menekše Tokjaj za Southeast European Times iz Istanbula – 25.3.2014.

Posle nedavnog nastavka političkog dijaloga predstavnika obe zajednice na Kipru, verski lideri okupili su se prošlog meseca u znak podrške početku novih pregovora na podeljenom ostrvu.

Sastanak 26. februara bio je poslednji >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << u nizu razgovora koji od 2009. organizuje ambasada Švedske u Nikoziji. Među okupljenima bili su kiparski muftija Talip Atalaj, mitropolit grčke pravoslavne crkve na Kipru Hrizostom II, Maronitski arhiepiskop Jusef Sueif, jermenski mitropolit Varužan Herkelijan, latinski predstavnik otac Džorž Kraj i Liza Butenhajm, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na Kipru.

Posle sastanka je objavljeno zajedničko saopštenje u kome se podseća na suživot i verske obrede Hrišćana i Muslimana u toku kiparske istorije. Kipar je već 40 godina podeljen na jug, u kome žive kiparski Grci i sever, koji kontrolišu kiparski Turci.

„Religija je bila i još uvek je žrtva produženog sukoba. Tokom dugih decenija nismo mogli da se sastajemo, da saslušamo i razumemo jedni druge“, piše u deklaraciji.

„Poslednjih nekoliko godina dogovorili smo se da se redovno sastajemo, otvoreno izražavamo međusobno poštovanje i slušamo jedni druge. Naši susreti pomogli su nam da se upoznamo i shvatimo koje su naše potrebe. Zajedno smo pokušali da pronađemo neka praktična rešenja, izgradimo poverenje i u tome smo uspeli.“

„Uvideli smo da je naša odgovornost da obezbedimo da se politički sukob reši i verujemo da nema alternative komunikaciji, saradnji i suživotu. Saradnja, pokušaji da se prebrode razlike i međusobna podrška su obaveze ljudi od vere i alatke za promociju vere kada postoji sumnja, ljubavi kad postoji mržnja i nade da se prevaziđe beznađe.“

Atalaj i vladika Porfirije Neapolijski, direktor Predstavništva kiparske crkve u EU, prisustvovao je 25. zasedanju Saveta za ljudska prava UN u Ženevi početkom meseca. Njihovo zajedničko prisustvo obeležilo je prvo učešće u istoriji verskih lidera dveju najvećih nacionalnih zajednica na Kipru na nekom sastanku UN u vezi sa ljudskim pravima.

Porfirije je izjavio za SETimes da aktuelni dijalog verskih zajednica ima za cilj zaštitu ljudskih prava i verskih sloboda na ostrvu. Dodao je da bi, kada bi političari ozbiljno shvatili napore verskih zvaničnika za vreme pregovora, „to moglo da u velikoj meri pomogne brže, pravičnije i održivije rešavanje kiparskog problema“.

Porfirije takođe kaže da je poštovanje verskih sloboda i svih drugih ljudskih prava od ključnog značaja za ostvarivanje rešenja koje će biti prihvatljivo za građane.

Ozgur Unluhisardžikli, direktor predstavništva Nemačkog Maršalovog fonda u Ankari, kaže da cilj kiparskih pregovora nije samo reunifikacija ostrva, već i reunifikacija turske i grčke zajednice na Kipru.

„Izuzetno je bitno da različiti akteri u svakoj zajednici igraju konstruktivnu ulogu u tom procesu“, kaže Unluhisardžikli za SETimes. „U tom pogledu, njihovo angažovanje kao aktivnih učesnika, umesto pasivnih posmatrača, veoma je važno. U tom okviru, angažovanje verskih lidera sa obe strane ostrva korak je u dobrom pravcu.“

„Direkcija za verske poslove turskog dela ostrva ne poseduje faktičku samostalnu političku moć, ali ipak može da utiče na percepciju ponovnog ujedinjenja na strani kiparskih Turaka. Grčka pravoslavna crkva Kipra je politička snaga sama za sebe i može da ima dalekosežni uticaj na pravac mogućeg referenduma o planu rešenja“, dodaje on.

Glavni posrednici u dijalogu, Salpi Eskidijan i Peter Vajderud, koji rade pod okriljem švedske ambasade, kažu za SETimes razgovorom na istom jeziku i zajedničkim radom verski lideri mogu da pruže nadu da Kiprani mogu da žive zajedno i dele ostrvo.

„Studije su pokazale da su religiozni ljudi sa obe strane zaokupljeniji nasiljem nego u prošlosti, da su manje spremni kontakt i dijalog sa drugom stranom. Religija bi mogla da igra mnogo konstruktivniju ulogu u mirovnom procesu na Kipru“, rekli su Eskidijan i Vajderud.

„Međuverskom komunikacijom ulaže se u izgradnju poverenja zasnovanu na univerzalnom poštovanju ljudskog dostojanstva“, dodaju oni.

Hajner Bilefelt, specijalni izvestilac UN za verske slobode ili uverenja, izdao je izveštaj pred Savetom UN za ljudska prava prošlog decembra, u kome je prikazao značaj međuverskog dijaloga za rešavanje političkih problema.

„Redovna komunikacija preko verskih barijera najvažniji je preduslov za pospešivanje dijaloga i sprečavanje i prevazilaženje nepoverenja između verskih ili verujućih grupa“, stoji u izveštaju. „Kada se vodi na ravnopravnoj osnovi i na održiv način, tj. na način koji predstavlja nešto više od pukih površnih susreta, međuverska komunikacija pomaže da se stereotipi i predrasude zamene stvarnim iskustvima.“

Eskidijan kaže da verski lideri imaju zajednički interes da obezbede ljudska prava i verske slobode na ostrvu i da njihov uspeh zavisi od obostranog poštovanja zakona o ljudskim pravima.

Ona dodaje da, iako je kiparski sukob političko pitanje o zemlji, vladanju i vlasti, religija igra odlučujuću ulogu u politici na Kipru, time što pruža put za ozdravljenje, oprost i pomirenje.

„Kipar je jedina zemlja Evropske Unije u kojoj su Hrišćani i Muslimani vekovima živeli zajedno, u saradnji, suživotu, pa čak i harmoniji. Poslednjih pola veka je to iskustvo bilo potpuno suprotno“, kaže ona.

„Verska prava su jedna od očiglednih žrtava kiparskog konflikta. Svetinje su ostavljene da propadaju, promenjena im je namena, pravo na veroispovest se ne poštuje u potpunosti, punopravni vlasnici ne mogu da im pristupe, ili mogu u veoma ograničenom obliku. Političko rešenje ne može da ignoriše ta prava. To su povrede međunarodnog humanitarnog prava i zakona o ljudskim pravima. Verske vođe se u tome slažu i ako nastave zajedno ovim putem, mogu da daju pozitivan doprinos“, dodaje ona.

Eskidijan je takođe rekao da međunarodna zajednica nije uvek najbolje razumela na koji način da poveže religiju i njenu ulogu na Kipru. Ona kaže da, u periodu koji je prethodio Ananovom planu, predlogu UN da se obrazuje jedinstveni Kipar sastavljen od dve federalne jedinice, međunarodna zajednica nije uradila dovoljno da pospeši komunikaciju svih glavnih aktera. Referendum o tom planu održan 2004. nije prošao, pošto ga je odbacilo 66,7 odsto birača.

„Ananov plan, koji je bio sofisticiran dokument o pravni pitanjima i federalnom rešenju, razmatrao je pomirenje na prilično statičan način, kao rezultat koji bi trebalo da dođe na kraju procesa, umesto da vidi interakciju i dijalog u pravcu pomirenja kao instrument za izgradnju mira“, kaže ona. „Snažne i veoma različite reakcije na Ananov plan verskih zajednica na Kipru bio je razlog zbog kog smo želeli da detaljnije razmotrimo ta pitanja.“

„Bili smo šokirani kada smo ustanovili da se verske vođe nisu nijednom na formalan način sastale u proteklih pet decenija. Stepen nepoverenja, nerazumevanja, stereotipa i straha odmogao je pronalaženju konačnog rešenja za kiparski problem“, dodaje ona.

Unluhisardžikli se slaže.

„Dijalog dveju zajednica veoma je važan za mirovne pregovore na Kipru kako bi se došlo do uspešnog završetka i kako bi dve zajednice na ostrvu mogle ponovo da žive u harmoniji,“ kaže on. „U tu svrhu potreban je intenzivirani dijalog različitih sektora u dvema zajednicama, uključujući i međuverski dijalog. I dok animoziteti zbog verskih razlika mogu da dovedu do političkog nasilja, međuverski dijalog može da pomogne mirovne procese.“

Atalaj kaže da bi verski lideri trebalo da govore drugačijim jezikom od onog kojim se koriste političari i da bi taj jezik trebalo da promoviše univerzalni mir, koji bi, opet, obezbedio mirno okruženje za vođenje politike.

„Mnogi problemi na Kipru umnogome vuku korene iz psiholoških barijera i time sprečavaju da se razgovora o stvarnim problemima ostrva u prisustvu predstavnika obe zajednice na ostrvu. Verski lideri igraće veoma važnu ulogu u ovoj fazi, jer sve religije propovedaju mir i bratstvo“, kaže Atalaj za SETimes.

Atalaj dodaje da je aktuelni dijalog omogućio obema zajednicama da se upoznaju i izgrade poverenje.

„Među kiparskim Grcima, crkva ima dominantan uticaj. Mirovni sporazum koji crkva odbacuje narod ne može da prihvati. Crkva je takođe pružala značajnu finansijsku podršku stanovnicima ostrva u protekle dve godine, tako da je zaista ključan akter“, kaže on.

„Islam propoveda da bi ljudi trebalo da razgovaraju sa svojim susedima ma koje vere bili i da susedi imaju brojna prava, kao što su pravo da se lepo odnose prema svojim komšijama, da im ne čine zlo i da sa njima sarađuju“, dodaje Atalaj.

Kako verske zajednice na Kipru doprinose pomirenju? Podelite svoje mišljenje u odeljku za komentare.

Nastavak na Southeast European Times...