Izvor: RTS, 03.Nov.2011, 16:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verske podele i na jugu Srbije
Na jugu Srbije deluju čak četiri suprostavljene islamske zajednice koje su pod uticajem Prištine, Beograda, Novog Pazara i Rijada.
Na jugu Srbije deluju čak četiri opcije islamske zajednice i one se ni ne spominju u sporazumu o objedinjavanju islamske zajednice koji je inicirala Turska, saopšteno je u Preševu, prenosi Tanjug.
Predsednik Odbora za ljudska prava iz Preševa Belgzim Kamberi kaže da je u 60 džamija sa oko 70 imama u Bujanovcu, Preševu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Medveđi uticaj podeljen između Prištine, Novog Pazara, Beograda i Rijada.
Prema njegovim rečima, najveći uticaj na islamske vernike u preševskoj dolini ima Islamska zajednica Kosova sa sedištem u Prištini, koja kontroliše preko 50 odsto džamija i isto toliko imama, naveo je Kamberi u izjavi Tanjugu.
Novinar Driton Salihu, međutim, smatra da je uticaj kosovske islamske zajednice znatno veći i da njen Odbor kontroliše čak 70 odsto svih džamija na jugu Srbije.
Taj uticaj dolazi od dvojice imama, najviših predstavnika ove zajednice, Adnana Ahmetija u Preševu i Ragmija Destanija u Bujanovcu, rekao je Salihu, napomenuvši da je prvi doktorirao islamske nauke u Egiptu, a drugi treba da magistrira.
Prema njegovim rečima, Ahmeti i Destani uživaju veliku podršku Prištine i muftije Islamske zajednice Kosova, doktora Naima Trnave.
Drugi po snazi je Odbor Islamske zajednice u Srbiji, koju kontroliše glavni muftija Muamer Zukorlić, a njegovi predstavnici kod vernika su Mumin Tahiri i Sulejman Fejzulahu u Bujanovcu.
Poznavaoci prilika tvrde da se Tahiri sa svojim vernicima priklonio Zukorliću nakon što ga je Priština smenila upravo zbog veza sa muftijom iz Novog Pazara.
Pogled i ka Rijadu
Sledi Odbor Islamske zajednice Bujanovca, Preševa i Medveđe (IZBPM) koji se od kosovske islamske zajednice otcepio 2003. godine, u vreme borbe za stabilizaciju stanja na jugu Srbije.
Veliki broj vernika je od Prištine tada preuzeo imam Nedžmedin Saćipi iz Velikog Trnovca. Ova zajednica je, kako se tvrdi, registrovana i u Minstarstvu vera Srbije, što je naišlo na različite komentare i reakcije.
Pojedini politički predstavnici Albanaca s juga Srbije su ovo cepanje među pristalicama islamske zajednice pripisali tadašnjem šefu Koordinacionog tela za jug Srbije Nebojši Čoviću.
Jonuz Musliju, koji je tada stvarao svoj Pokret za demokratski progres (PDP), izjavljivao je da je za rascep odgovoran Čović, i da hodžu Saćipija finansira Beograd.
Da situacija bude još složenija, nastala je i četvrta struju među islamskim vernicima na jugu Srbije koju predvodi imam Uljvi Zejnulahu iz Bujanovca.
Zejnulahu je rijadski đak, pa se on i njegove pristalice u preševskoj dolini smatraju sledbenicima izvornog islama koji propoveda Saudijska Arabija, koji predstavlja osnovu vehabizma.
Sam hodža Zejnulahu kaže da islam ne poznaje pojam vehabija i da oni nisu vehabije već da slede izvorni islam koji propoveda Rijad.
Uz ove četiri opcije u selu Nesalce, kod Bujanovca, postoje i Derviši (sufiji), umerena struja pripadnika Islama, koja deluje samostalno. Oni se okupljaju oko bogomolje koju zovu tekija, retko idu u džamiju i ne priznaju autoritet hodže. Njihov starešina je šejh (učitelj) Hajrudin Šehu.
