Izvor: Politika, 28.Sep.2013, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Verdi je verovao u ideal jednakosti
Operski par Danijela Desi i Fabio Armilijato nastupiće 1. oktobra na koncertu „Gala Verdiana” u zemunskom „Madlenijanumu”
Beogradska publika je izuzetno topla i umetnički kompetentna. Za Beograd sam vrlo vezana zbog prijateljstva sa Madlenom Cepter, ali i zbog toga što je naš nastup ovde uvek primljen sa oduševljenjem i naklonošću… – kaže Italijanka Danijela Desi, sopran svetskog renomea koja će zajedno sa svojim suprugom Fabiom Armilijatom, čuvenim tenorom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nastupiti u utorak uveče 1. oktobra na koncertu „Gala Verdiana”, koji će povodom obeležavanja 200 godina od rođenja Đuzepa Verdija i otvaranja nove sezone svojoj publici pokloniti zemunski „Madlenijanum”.
Danijela Desi i Fabio Armilijato, i pored toga što su prezauzeti, poželeli su da u razgovoru za „Politiku” izraze radost zbog ponovnog susreta sa beogradskom publikom. Na koncertu će nastupiti i troje mladih učenika ovog operskog para: Tamta Tarijeli, mecosopran, Romano dal Covo, bas, i Čen Či, dramski bariton, u pratnji hora i orkestra „Madlenijanuma”. Dirigent je Stanko Jovanović.
Repertoar će činiti arije, dueti, ansambli, horske i orkestarske numere iz opera: „Nabuko”, „Trubadur”, „Otelo”, „Don Karlos”, „Simon Bokanegra”, Moć sudbine”, „Magbet” i popularna napitnica iz „Travijate”.
– Učestvovao sam na mnogo predstava u Beogradu i ponovni nastup pred tako kompetentnom publikom, punom entuzijazma, uvek jeveliko zadovoljstvo, ali i obaveza. Ovo je i prilika za susret sa ljudima i prijateljima koji nas prate sa oduševljenjem, čak i sa daljine, preko interneta i društvenih mreža – kaže Fabio Armilijato i objašnjava šta je to najkarakterističnije u Verdijevoj muzici što doprinosi njenoj večnoj lepoti.
–Verdijeva muzika otelotvoruje i sažima duh bel kanto pevanja.
Ova karakteristika mu je odmah donela popularnost i besmrtnost. Verdijeva muzika je takođe bila zaštitni znakitalijanskog „Preporoda”, doprinoseći formiranju nacionalne svesti, koja u to vreme još nije postojala.Mnoge verdijevske operske uloge nemaju naročitu unutrašnju težinu, pogotovo u prvom delu njegovog stvaranja. Međutim, likovi nastali u zrelosti–Don Karlos, Alvaro iz opere „Moć sudbine” i „Otelo“ –imaju više elemenata introspekcije i samim tim i umetničku dubinu, kaže Fabio Armilijato uz napomenu da je za svoj nedavni debi u „Otelu” počeo da se priprema najprečitanjem Šekspirove drame. Pronašao je, kaže, i kompletnu rekonstrukciju prve Verdijeve režijeu milanskoj Skali.
Na priču o osobenostima Verdijeve muzike nadovezuje se i Danijela Desi, koja tvrdi da Đuzepe Verdi predstavlja: italijansku tradiciju!
– Verdi je oduvek predstavljao italijanski sentiment u njegovoj celini i dubini. Verovao je u ideale jednakosti i bratstva, i u ime svog čvrstog uverenja stvorio je žive i drhtave likove, u koje je bio u stanju da ulije svoju moralnu veličinu i svoju želju za obnovom. Forma „verdijanski glas”, posebno sopran, ističe se jedinstvom različitih vokalnih karakteristika kao što su: dramatičnost, nežnost, opuštenost i akcenat. Verdijevi likovičesto posežu za ličnostima od velikog istorijskog značaja. Nesumnjivo je da interpretacija likova kraljica i princeza zahteva veliko istorijsko znanje i vrlo jaku dramatičku introspekciju, jer se u Verdijevim operama govori uglavnom o privatnim osećanjima ovih likova, a ne o njihovom javnom životu. Verdijeva muzika u svakom slučaju već stavlja umetnika na pravi put, jer je i sam Verdi bio čovek velike intelektualne dubine, a osećanja je u muziku tkao na jedinstven i nepobitan način. Sigurno je da, s obzirom na delikatnost i dubinu tema, Elizabeta iz „Don Karlosa” ili Aida, Dezdemona, a naročito Ledi Magbet, zahtevaju dublju introspekciju.
Danijela Desi ispričala nam je kako se sprema za zahtevne Verdijeve junakinje, ali i anegdotu vezanu za početak svoje karijere.
–Priprema za verdijevske uloge je, svakako, veoma teška. Vokalno tkanje Verdijevih opera je vrlo složeno i važno je prilagoditi ga karakteru i njegovoj psihologiji – kaže Danijela Desi i dodaje:
–Kada sam imala 25 godina primila sam telefonski poziv jednog čuvenog španskog agenta koji me je pitao da li bih htela da debitujem u „Otelu”. Sažaljenjem sam odbila ponudu jer nisam poznavala operu. Sledećeg dananazvao me je ponovo i rekao: „Zaboravio sam jedan detalj, Otela će pevati Domingo!” Odmah sam prihvatila ponudu, naučila operu za pet dana i debitovala u Liceju u Barseloni. Bilo je to jedno od najvećih dostignuća u mojoj karijeri.
Posle beogradskog nastupa Danijelu Desi i Fabija Armilijata, kako kažu, čeka dugi niz verdijevskih koncerata širom Evrope, ali i zahtevan rad na predstavi „Madam Baterflaj” koju će izvesti u teatru „Karlo Feliče” u Đenovi.
– Čeka me i apsolutna premijera Refičeove „Čečilije” u Rimu, u Teatru SantAndrea dela Vale, uz prisustvo Njegove svetosti pape Franje. Nastupaću u pozorištu „Petručeli” u Bariju, pa u Berlinu sa „Toskom”, ali i u brešanskom izdanju „Toske”, koju ću i režirati. Zatim pet koncerata u Japanu, u očekivanju letnje sezone, i najzad u Brazilu, tokom Svetskog prvenstva u fudbalu – otkriva Danijela Desi.
Fabio Armilijato nastupiće u predstavi „Toska” na festivalu u gradu Basano del Grapa, u režiji Uga de Ane, ali i u operi „Kavalerija rustikana” u Bečkoj državnoj operi.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 29.09.2013
