Izvor: B92, 04.Sep.2014, 01:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Verbić: Izmene za transparentnost

Ministar prosvete Srđan Verbić izjavio je da će izmene i dopune zakona o visokom obrazovanju doprineti transparentnom radu visokoškolskih institucija.

Poslanici Skupštine Srbije završili su raspravu o izmenama zakona o visokom obrazovanju koje bi trebalo da doprinesu transparentom radu visokoškolskih institucija, uspostavljanju registra doktorskih disertacija i lakšem priznavanju stranih visokoškolskih diploma.

Parlament će rad nastaviti u petak kada su na redu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << četiri zakona koji se odnose na rad državnih službenika.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja rekao je tokom rasprave da uspostavljanje registra doktorskih disertacija u tehničkom smislu nikada nije bio problem, već se ogledao u različitim motivacijama učesnika u obrazovnom sistemu da odgovorno pristupe ovom poslu.

Verbić je u Skupštini Srbije objasnio da uspostavljanje registra u tehničkom smislu nikada nije bio problem, već se on ogledao u različitim motivacijama učesnika u obrazovnom sistemu da odgovorno pristupe ovom poslu.

“Zbog toga su sada utvrđeni rokovi da se registri uspostave na više nivoa, kako u visokoškolskim institucijama, tako i u ministarstvu koje bi trebalo da objedini sve baze podataka“, rekao je Verbić.

Govoreći o priznavanju stranih visokoškolskih diploma, Verbić je naveo da postoje tri kategorije priznavanja.

“Što se tiče akademskog priznavanja odnosno priznavanja za nastavak obrazovanja, tu će se i dalje pitati one visokoškolske institucije na kojima kandidat želi da nastavi. Kada je reč o zapošljavanju, tu će ministarstvo biti efikasnije, i treća kategorija se tiče regulisanih profesija'', istakao je Verbić.

On je naveo da je visoko obrazovanje najkvalitetniji segment bez obzira na sve probleme, te da je bitno bolje od obrazovanja zemalja u okruženju, što se vidi po poslednjoj “Šangajskoj listi“.

Prema njegovim rečima, motivaciju za donošenje izmena i dopunam zakona o visokom obrazovanju ne treba tražiti samo u eksternim okolnostima kao što je usklađivanje sa EU već i u internim.

“Postoje problemi u postupku dobijanja dozvole za rad i akreditaciju, postoje primedbe Agencije za borbu protiv korupcije koje se tiču nepostojanja rokova za izdavanje određenih dozvola. Obezbeđivanje javnosti rada ustanova je još jedan razlog za izmenu zakona“, rekao je Verbić.

On je dodao da će radna grupa koja je radila na nacrtu izmena i dopuna zakona o visokom obraztovanju nastaviti da radi izrazivši nadu da će se potpuno novi zakon pojaviti do kraja 2015. godine.

Poslanici Skupštine Srbije dotakli su se i autentičnosti doktorata ministra Nebojše Stefanovića, pa je tako poslanica DS Aleksandra Jerkov upitala šta je epilog te priče, a zamenik šefa poslaničke grupe SNS Aleksandar Martinović odgovorio da je afera o navodnom plagijatu iskonstruisana i ispolitizovana, te da je reč o autentičnom delu.

Poslanica SPS Dijana Vukomanović rekla je novinarima da ta partija podržava predložene izmene i dopune zakona o visokom obrazovanju samim tim što poseduje veliki stepen znanja i političkog iskustva u rukovođenju tim resorom.

Ukazujući da su poslanici danas imali konstruktivne predloge, ona je u ime SPS izrazila zadovoljstvo što će biti formiran repozitorijum doktorskih studija i što će istraživači biti integrisani u akademsku zajednicu koja će raditi sa doktorskim kandidatima. Marko Đurišić iz NDS naveo je da je saglasan sa ministrom da je možda visoko obrazovanje u Srbiji najbolji deo sistema obrazovanja, kao i da su potrebne intervencije u osnovnom i srednjem obrazovanju.

"Ove izmene ispravljaju neke stvari koje su bile potrebne, ali po našoj oceni ne dovoljno i ne u onoj meri u kojoj mi mislimo da je potrebno i zato smo dali blizu 20 amandmana na predlog izmena i dopuna zakona. Predlog zakona u ovom obliku ne možemo da podržimo“, istakao je Đurišić.

On je dodao da se u prethodnih nekoliko meseci videlo da država nema mehanizme da odgovori na spekulacije oko doktorskih disertacija i da je očigledno da se akreditacija u Srbiji ne radi na najbolji način.

Na dnevnom redu su i četiri zakona koja se odnose na rad državnih službenika - zakon o državnim službenicima, izmene zakona o platama državnih službenika i nameštenika i zakona o platama u državnim organima i javnim službama, kao i o zakon o državnoj upravi.

Prva tačka dnevnog reda devetog vanrednog zasedanja je predlog zakona o izmenama zakona o visokom obrazovanju.

Kraći rokovi priznavanja stranih diploma, koji treba da vrate naše stručnjake iz inostranstva, obavezan repozitorijum doktorskih disertacija, te produženje roka "starim" studentima za završetak školovanja - najvažnije su predložene izmene Zakona o visokom obrazovanju.

Predloženim izmenama razdvojeno je priznavanje stranih visokoškolskih diploma radi zapošljavanja u Srbiji (profesionalno priznavanje) od onog u kojem strani student želi da nastavi školovanje na našim fakultetima (akademsko priznavanje).

Izmenama se planira da diploma radi zapošljavanja bude priznata u roku od 90 dana od dana prijema zahteva.

Dopunama se detaljnije preciziraju postupci akreditacije i izdavanja dozvole za rad fakultetima, jer je do sada bilo moguće da se pojedine ustanove ne akredituju, a da mogu da upišu studente.

Dozvola za rad važi pet godina nakon obavljene akreditacije i njenim istekom, ako ustanova ne podnese novi zahtev za obnovu akreditacije, Ministarstvo je obavezno da u roku od tri dana donese rešenje kojim se zabranjuje rad.

Taj predlog praktično znači gašenje fakulteta ako svi studijski programi ostanu bez dozvole za rad.

Izmene predviđaju da se o zahtevu za akreditaciju mora rešiti u roku od 12 meseci od podnošenja. Do sada je rok bio nedefinisan, davalo se upozorenje, što je produžavalo postupak.

Izmene četiri zakona o zaposlenima u državnoj upravi predstavljaju usklađivanje sa novinama u Zakonu o radu i imaju za cilj da poboljšaju efikasnost u državnoj upravi.

Novi propisi ne odnose se na javna preduzeća, već samo na zaposlene u državnoj upravi, javnim ustanovama i lokalnim samoupravama koji neće moći da prenesu minuli rad kod drugog poslodavca.

Kao jedan poslodavac računa se mreža škola, bolnica ili zdravstvenih ustanova, tako da zaposleni iz bolnice, na primer, neće moći da prenesu minuli rad u neku javnu upravu.

Izmenama i dopunama zakona o državnim službenicima trebalo bi da se ubrzaju postupci izbora, usavršavanja i ocenjivanja državnih službenika, kako bi se unapredio rad državne uprave.

Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički rekla je nedavno da se izmenama ovih zakona rad državne uprave profesionalizuje, što se dodatno postiže primenom zakonske odredbe prema kojoj postavljena lica moraju da budu izabrana na konkursu u roku od devet meseci.

Ona je navela i da se najnovijim zakonskim izmenama povećava odgovornost zaposlenih, koji će ubuduće odgovarati ako nedovoljno rade, ali i da se time stvara fleksibilniji zakonski okvir u slučaju da se otkaz daje zbog disciplinskih razloga.

Podršku izmenama i dopunama zakona o visokom obrazovanju najavili su poslanici vladajuće većine, dok su predstavnici opozicije, koji neće glasati za predlog izmena zakona naveli da on neke stvari rešava, ali ne u dovoljnoj meri.

“Nova Srbija je saglasna sa predloženim izmenama i dopunama zakona o obrazovanju, ali smo mislili da treba ići sa setom zakona o obrazovanju”, rekla je Zlata Đerić iz te partije istakavši da bi u državi koja se nalazi u velikom ekonomskom problemu tvrđava znanja trebalo da bude najjače uporište.

Istakla je i da je ministarstvo pokušalo da neke sporne odredbe reši kako one ne bi više bile predmet zloupotreba u praksi. Ona je pohvalila transparentnost sticanja akreditacija visokoškolskih ustanova jer “imamo sve više diploma, a sve manje znanja”.

Vladimir Pavićević iz Nove stranke rekao je da se ovim predlogom izmena i dopuna zakona ne nude rešenja za najteže probleme u visokom obrazovanju istakavši da ta partija zbog toga neće glasati za taj predlog.

Podsetio je da su postojale ozbiljne sumnje da je disertacija ministra Nebojše Stefanovića plagirana upitavši zbog čega ministar, imajući to u vidu, nije uspeo da uvede u zakon akademsku čestitost.

Pavićević je istakao da će od ministra Verbića zatražiti ostavku, ako ne prihvati amandman koji se odnosi na princip akademske čestitosti.

O doktorskoj disertaciji ministra Stefanovića je u parlamentu govorila i poslanica DS Aleksandra jerkov.

“Ministar Verbić treba da odgovori šta je bilo sa disertacijom Nebojše Stefanovića, ne zato što je reč o disertaciji ministra policije već zato što je taj slučaj pokazao da u našem sistemu visokog obrzovanja postoji strašan propus”, navela je Jerkov.

Prema njenim rečima, ministar mora da odgovori na koji način će predložene izmene i dopune zakona rešiti ključne probleme u visokom obrazovanju.

“Ako nema podršku vlade za reforme onda se zna šta se radi, ima primer ministra Krstića, ali ako plan nema pokazaće se da je to bio samo marketinški trik premijera Vučića kako bi se obični ljudi prikazali kao spasioci i reformatori “, rekla je Jerkov.

Marko Đurišić iz NDS rekao je da se slaže sa ministrom da je možda visoko obrazovanje u Srbiji najbolji deo sistema obrazovanja, kao i da su potrebne intervencije u osnovnom i srednjem obrazovanju.

Ove izmene ispravljaju neke stvari koje su bile potrebne, ali po našoj oceni ne dovoljno i ne u onoj meri u kojoj mi mislimo da je portebno i zato smo dali blizu 20 amandmana na predlog izmena i dopun zakona.

“Predlog zakona u ovom obliku ne možemo da podržimo”, istakao je Đurišić i dodao da se u prethodnih nekoliko meseci videlo da država nema mehanizme da odgovori na spekulacije oko doktorskih disertacija i da je očigledno da se akreditacija u Srbiji ne radi na najbolji način.

“JS će podržati predlog izmena i dopuna zakona o obrazovanju”, najavio je novinarima Đorđe Kosanović iz te partije, dok je Riza Halimi iz Koalicije Albanaca preševske doline, rekao da su dve ključne komponente izmena i dopuna zakona pitanje akreditacije fakulteta i univerziteta i pitanje nostrifikacije.

Nastavak na B92...