Izvor: RTS, 18.Sep.2009, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliko interesovanje za vojno obrazovanje
Poslednjih godina povećava se broj studenata na Vojnoj akademiji i učenika vojne gimnazije. Ove godine za Vojnu akademiju konkurisalo je čak četiri studenta na jedno mesto, dok se dvanaest puta više prijavilo za Vojnu gimnaziju.
Najmlađi oficiri Vojske Srbije sutra će četvrti put biti promovisani na, sada već tradicionalnoj, svečanosti ispred Doma narodne skupštine.
Gostujući u Dnevniku 2 RTS, načelnik Vojne akademije Mladen Vuruna rekao je da parade diplomaca >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << veoma utiču na popularizaciju vojnog poziva, ali i sve ono što je učinjeno u Ministarstvu odbrane u poslednje dve godine.
Srbija može da postane regionalni centar sa vojno-obrazovnim kapacitetima koje ima i to je strateški cilj na kome intenzivno radimo, istakao je Vuruna i dodao da Vojska ima dobar nastavni kadar i nove studijske programe što su preduslovi za jedan regionalni centar.
Načelnik Vojne akademije izjavio je da je vojni univerzitet, naredni korak koji bi trebalo da zaokruži proces reforme vojnog obrazovanja.
"Ispunili smo određene standarde i u narednih nekoliko meseci očekujem da ćemo osnovati vojni univerzitet, rekao je Vuruna.
O znatno povećanom interesovanju mladih za vojno obrazovanje govori i podatak da se ove godine za 240 mesta za upis na Vojnu akademiju prijavilo više od hiljadu kandidata, a za upis u Vojnu gimnaziju konkurisalo je 12 kandidata za jedno mesto.
Poslednjih godina povećava se i broj studenata na Vojnoj akademiji, tako da ih sada ima osam stotina. Već treću godinu upisuju se žene i sada ih ima stotinu.
Ana Tadić jedna je od tri studentkinje treće godine na smeru avijacije.
"Prihvaćene smo od strane momaka i više nema nikakvih problema, ali ni sa profesorima. Sad sve normalno funkcioniše. U februaru naredne godine krećemo da letimo sa aerodroma Batajnica, kaže Ana Tadić, studentkinja treće godine smera avijacija.
Posebno su interesantna zanimanja tehničke službe gde se po završetku akademije pored oficirskog čina dobija zvanje inžinjera.
Student pete godine smera za elektronsko izviđanje Nikola Fejsov kaže da je upisao taj smer zato što je najsavremeniji, ima najbolju opremu i prati trendove u svetu.
"Po završetku studija postajemo diplomirani inženjeri telekomunikacija, tako da smo osposobljeni da se bavimo telekomunikacijama i u civilnom sektoru što je jako traženo zanimanje", ističe Fejsov.
Od ove godine sistem vojnog školstva usklađen je sa bolonjskom deklaracijom.
Načelnik katedre društvenih i ekonomskih nauka Vojne akademije Ilija Kajtas ističe da to daje mnogo veću izvesnost našim studentima odnosno završnim oficirima da eventualno zbog specificnosti poziva, ukoliko ne bi mogli da nastave profesionalnu karijeru, da imaju mogucnost da se bez velikih problema uključe u sve druge civilne tokove.
Na osnovnim studijama školuju se i studenti iz Crne Gore i Bosne i Hercegovine, na posdiplomskim studijama usavršavaju se oficiri iz Alžira, a u Školi nacionalne odbrane oficiri iz Makedonije, Rusije, Kine i Sjedinjenih Država.
