Izvor: Politika, 16.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki sistemi, velika glavobolja
Poslovi koje sklapa država (izvršna vlast) specifični su po neuobičajeno velikoj širini interesa koji se povodom tih poslova mogu steći. Na primer, opstanak na vlasti aktuelnog režima može biti povod da se uđe u posao, iako se u datim uslovima ne može izvući maksimum – samo da bi se dobijenim novcem smirile narasle socijalne tenzije. Zanimljiv je i pokušaj očuvanja vlasništva nad kombinatom Trepča, kada je Milošević (država) bezuspešno pokušavao da pomoću ugovora sa grčkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kompanijom rešavanje problema proisteklog iz gubitka vlasti na Kosovu prebaci na sigurniji teren privatnog vlasništva.
U paleti interesa kojim se država rukovodi, povremeno se nailazi i na one nematerijalne (u više ili manje eksplicitnom obliku). Dovoljno je pažljivije analizirati poslove bivše SFRJ (i FNRJ), odrađene sa zemljama iz okruženja, pa će se ukazati niz pozicija kod kojih ekonomski motiv nije primaran.
Trenutno smo na vrhuncu žestoke rasprave o ustupcima naše države pri prodaji NIS-a i ustupcima našoj državi pri definisanju konačnog statusa Kosova. Najviši zvaničnici Rusije i EU, međutim, kategorički tvrde da o bilo kakvom uslovljavanju nema ni govora. Da li je reč o diplomatskoj uzdržanosti ili tu ipak ima nečeg?
Jasno je da u EU znaju da ih, kad je Srbija u pitanju, očekuje finalizacija pregovora opterećenih statusom Kosova, (ne)izručenjem haških optuženika, nezaraslim ranama od bombardovanja i sl. Zato se i s njihove strane proces pridruživanja gura napred, uprkos pojedinačnim žestokim protivljenjima.
Kad je reč o prodaji NIS-a, teško je i zamisliti da se jedna Rusija može potkupiti (eventualnom) razlikom u ceni između ponuđene i tržišne. Ipak, kad se velike kompanije jedne države poslovno lociraju u drugoj državi, logično je da između tih zemalja dođe do daljeg približavanja i na drugim nivoima. Pre svega, kao potreba da pomenute kompanije rade u tzv. prijateljskom poslovnom okruženju. Može li se tako nešto nazvati ucenom? U punom značenju tog pojma, svakako ne.
Aktuelnu rusku ponudu za saradnju u naftnom sektoru komplikuje činjenica da se radi o vezanom poslu, koji pored NIS-a podrazumeva i izgradnju jednog kraka naftovoda i podzemno skladište gasa. Vezani poslovi spadaju u nestandardne, jer ih je nemoguće upoređivati s efektima nekih sličnih ranijih. Kod njih ne važi ni standardna formula za izračunavanje krajnjeg efekta, pošto tu 1+1+1 može biti i 4 i 2, u zavisnosti od veličine i smera dodatno stvorene vrednosti. Dakle, u ovom slučaju, formula za ocenu kompletnog posla glasi: efekti prodaje dela NIS-a ruskom partneru, plus efekti izgradnje i eksploatacije naftovoda „Južni potok”, plus efekti izgradnje i eksploatacije skladišta gasa Banatski Dvor sa ruskim partnerom, treba da budu znatno veći nego što su: efekti tenderske prodaje dela NIS-a, plus efekti izgradnje i eksploatacije skladišta gasa Banatski Dvor sa ne-ruskim partnerom.
Da je procena ukupnih efekata težak posao pokazuju ogromne razlike među analitičarima (i među političarima!) u proceni vrednosti samo jednog od elemenata tog vezanog posla – ceni za 51 odsto NIS-a. Oni koji zastupaju stav da je ponuđeni iznos od 400 miliona evra nedovoljan (čak skandalozan) uglavnom ne izlaze sa vlastitom kontracenom. Neki se, pak, pozivaju na knjigovodstvenu vrednost celog NIS-a od 1,6 milijardi evra, koju je načinila revizorska kuća Diloit i Tuš. Ali, već tada je konstatovano da, verovatno, to neće biti cena po kojoj se NIS može prodati. Potom je privatizacioni savetnik za NIS, svetski autoritet u oblasti investicija Meril Linč (u saradnji sa Rajfajzen investmentom) procenio da 51 odsto NIS-a vredi duplo manje – oko 400 miliona evra. Razliku, nastalu usled različitih metodologija, mogli bismo da usmerimo ka pravoj tržišnoj ceni ako prioritet damo procenjenim budućim novčanim tokovima.
Neizbežan uticaj na stepen nezadovoljstva ima i psihološki efekat, pa je za neke premalo i knjigovodstvenih 800 miliona za 51 procenat vlasništva: u našim mislima NIS je decenijama bio simbol giganta. Nije lako pomiriti se sa stvarnošću i prihvatiti istinu da mu oduzimanjem privilegija cena drastično pada.
Slično „razočaranje” dočekaće nas i pri prodaji EPS-a, jer je Vlada Srbije već povukla prvi korak i kvalifikovanim velikim potrošačima dozvolila slobodan izbor dobavljača električne energije (uz plaćanje usluga prenosa). Monopoli se moraju ukidati jer bi njihov opstanak, bez garancija da će postojati u dužem vremenskom periodu, bio pokušaj podvale koji bi teško prošao kod bilo kog potencijalnog strateškog partnera.
Dileme su sastavni deo svake poslovne odluke, ali one ne smeju da imaju trajni karakter. Nedavno je prodat DDOR, a nemamo pravu analizu uticaja tog posla na događanja na Beogradskoj berzi. Uskoro ćemo imati prodaju Geneksa (Internacional CG), koja će se, prema odluci vlade, obavljati po delovima. Ispravno ili pogrešno? Postoji pravo na grešku, ali ne i na blanko poverenje. Kad su poslovi državnog nivoa u pitanju, odluke moraju biti temeljno obrazložene. Time se brani stručnost i dokazuje odsustvo svakog vida korupcije. U suprotnom, to nije samo potcenjivanje stanja svesti srpske javnosti, već i preduslov za razna sumnjičenja i afere.
konsultant za poslovne rizike
[objavljeno: ]
