Izvor: Politika, 26.Nov.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki satana i osovina zla: dogovor menja Bliski istok
SAD i Iran sada sporazum iz Ženeve moraju da predstave sopstvenoj javnosti
Još nije splasnulo prvobitno uzbuđenje koje je prodrmalo svet nakon vesti da je šest velikih sila postiglo privremeni dogovor sa Iranom o njegovom nuklearnom programu, a u dva pregovaračka tabora već je počeo pravi rat spinovanjem kako bi se domaćem javnom mnjenju objasnilo šta je u stvari dogovoreno u Ženevi.
Dogovor oko decenijskog sukoba – koji bi mogao da bude nazvan istorijskim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jer uklanja opasnost ratnog sukoba neslućenih posledica po region i svet – nije lako „prodati“ političarima i javnosti kako u SAD tako i u Iranu.
Biće neophodno bar toliko pregovaračke umešnosti koliko je bilo neophodno da se veliki rivali o nečemu dogovore posle blizu 35 godina najvećeg neprijateljstva tokom kojih je Amerika u Iranu stekla titulu „velikogsatane”, dok je Džordž Buš Iran – zajedno sa Irakom i Severnom Korejom – nazvao „osovinom zla”.
„Iran će morati da dokaže dogovorene ustupke u nuklearnom programu”, citira u naslovu državnog sekretara Džona Kerija američki list „Ju-Es-Ej tudej”.
„Iran treba da proveri popuštanje svetskih sila na koje su se obavezale tokom pregovora u Ženevi”, piše iranska novinska agencija Fars.
Takav razvoj događaja može se tumačiti ili kao znak da je postignut dobar sporazum – obe strane u njemu vide nešto pozitivno za sebe – ili kao signal o suštinskoj udaljenosti njihovih pregovaračkih pozicija.
Jedno je izvesno: i iranski šef diplomatije Muhamed Džavad Zarif i njegov američki kolega Keri mogu biti sigurni da će njihovi politički protivnici kod kuće pod lupom posmatrati svaki dalji korak koji naprave u pregovorima.
Glasovi zastupnika tvrde linije već dopiru sa obe strane. Pojedini američki političari, okuraženi izraelskim lobistima, prete novim sankcijama Iranu ako privremeni dogovor propadne. „Njujork tajms”, pozivajući se na izvore bliske vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju, iz Teherana javlja da se od Zapada očekivalo da ukine sve sankcije.
Da nije reč samo o pregovorima dva bloka bilo je jasno od samog početka, ali razmrsivanje iranskog klupka će, sve su prilike, rezultirati nekim novimkonstelacijama u ionako složenim regionalnim i svetskim odnosima.
Premda je još prerano govoriti o nekakvom otopljavanju odnosa sa Iranom, kod američkih tradicionalnih saveznika na Bliskom istoku, Izraela i Saudijske Arabije, primećuje se nervoza zbog ženevskog dogovora.
Način iskazivanja nezadovoljstva je doduše dosta različit, iako suštinski ne mnogo drugačiji. Dok su se svetski lideri od Baraka Obame i Dejvida Kamerona do Hasana Ruhanija i Abdulaha Gula na „Tviteru” utrkivali u podršci sporazumu, izraelski premijer Benjamin Netanijahu ga je okarakterisao kao „istorijsku grešku”.
Prva reakcija Saudijaca bila je prigušenija iako je Rijad podjednako zabrinut zbog američkog zaokreta. Zato se očekuje je da će i Saudijska Arabija koristeći ubeđivačke potencijale nafte, i Izrael sa svojim moćnim prijateljima na Kapitol hilu, učiniti sve da torpeduju eventualno približavanje SAD i Irana koje je i dalje pod velikim znakom pitanja.
Ako posle isteka roka od šest meseci bude utvrđeno da se dogovoreno poštovalo i ako se pokaže želja za unapređenjem pregovora, onda bi u regionu jednog dana mogli da se stvore uslovi za akcije koje danas izgledaju nemoguće.
Za početak bi mogla da oslabi pozicija sirijskog predsednika Bašara el Asada ukoliko ga njegovi saveznici u Teheranu pritisnu da prihvati pregovore sa pobunjenicima.
Istovremeno, u Iraku šiitski premijer Nuri el Malikioseća da zbog podrške Irana ima odrešene ruke da potiskuje sunite udahnjujući na taj način nov život Al Kaidi.
Ako se ostvare Obamine najave da će Amerikanci završiti vojne operacije u Avganistanu do kraja 2014. da bi se u zemlji stvorila kakva-takva stabilnost, od Ruhanijevog Irana se očekuje da ublaži neprijateljski odnos sa talibanima.
Američki komentatori očekuju da će, ako pregovori budu pažljivo vođeni, Vašington moći od Teherana da traži distanciranje od Hamasa i zaustavljanje antiizraelske retorike, što bi povećalo šanse za postizanje dogovora između Izraela i Palestine.
Sve je i dalje u sferi spekulacija, pogotovo kada se ima u vidu da je obema pregovaračkim stranama ostavljen prostor za bezbolno povlačenje iz pregovora, što bi de fakto značilo vraćanje spora na pređašnje stanje.
Iran bi nastavio sa obogaćivanjem uranijuma i izgradnjom novih postrojenja, a SAD i ostale zemlje uključene u pregovarački proces (Rusija, Kina, Nemačka, Velika Britanija i Francuska) ponovo bi uvele sankcije koje su odlučile da ukinu.
Pitanje na koje Zapad međutim ne daje odgovor jeste koja je poenta održavanja sankcija Iranu pod izgovorom sprečavanja nuklearnog programa ako se zna da je Teheran 2003. raspolagao sa 164 centrifuge za obogaćivanje uranijuma, a danas ih, posle deset godina, ima 19.000?
Dragan Vukotić
objavljeno: 26.11.2013.
