Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Avg.2019, 19:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Veliki pad Beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi

Beogradski univerzitet doživeo je dramatičan pad na Šangajskoj listi i sa prošlogodišnjeg 302. mesta liste najboljih visokoškolskih ustanova na svetu ove godine se nalazi između 401. i 500. pozicije, objavio je magazin Nova Galaksija.

Univerzitet u Novom Sadu je zadržao poziciju između 901. i 1000. mesta.

Nova Galaksija podseća da je prof. dr Zoran Nikolić sa Fizičkog fakulteta pre godinu dana najavio pad najstarije i najveće visokoškolske ustanove u Srbiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koja je među 500 najboljih univerziteta sveta prvi put uvršćena 2012. godine.

Razlog za to je činjenica da, za razliku od nas, mnoge druge zemlje sve više ulažu značajna finansijska sredstva u visoko obrazovanje.

Do prošle godine Beogradski univerzitet je polako, ali konstantno napredovao na Šangajskoj listi, da bi sada usledio veliki pad.

Na prvom mestu Šangajsle liste 17. godinu zaredom našao se Harvard, a slede Univerzitet Stenford i Kembridž.

Rektorka: Mi smo u regionu još uvek najbolji

Univerzitet u Beogradu jeste pao na ovogodišnjoj Šangajskoj listi, ali nikako ne možemo govoriti o neuspehu, jer smo i dalje među 500 najboljih univerziteta u svetu, izjavila je danas rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović.

"Smatram i dalje da je naša pozicija u top 500 izvanredan uspeh za jedan univerzitet, koji dolazi iz zemlje koja ima ograničene mogućnosti da finansira nauku, istraživanja i uopšte visoko obrazovanje", rekla je Popović za Tanjug.

Ona je dodala da su sa Univerziteta u Beogradu najavljivali da će doći do pada na Šangajskoj listi, zato što postoje mnogi faktori koji utiču na plasman jednog univerziteta.

"Mi smo najavili da ćemo zbog određenih parametara koje ove godine ne možemo da ispunimo skliznuti na Šangajskoj listi, samo nismo znali koliko će to biti", kaže Popović.

Kako je navela, sticajem okolnosti, Univerzitet u Beogradu imao je u protekle dve godine doprinos koji sada ne postoji.

Zbog tih nekoliko poena, kako kaže, došlo je do velike promene.

"Jako je velika konkurencija i desetinke poena utiču na plasman", pojasnila je ona.

Dodaje da je u Srbiji godinama unazad nauka u stagnaciji, ali da se nada da će novim zakonima - Zakonom o fondu za nauku i Zakonom o nauci i istraživanju, u sledećem periodu Univerzitet u Beogradu polako da se konsoliduje i stabilizuje poziciju na Šangajskoj listi.

"Jeste došlo do pada na listi, ali nikako ne možemo govoriti o neuspehu, jer biti u top 500 univerziteta u svetu je neverovatan uspeh. Mi smo u regionu još uvek najbolji", navela je ona.

Ministarstvo: Uspeh je i to što smo na listi, potrebna reforma

Jedan od ključnih razloga za lošiju poziciju Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi je podatak da naši univerziteti nemaju više ni jednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih naučnika na svetu, a taj kriterijum utiče sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.

Ministarstvo navodi i da su, istovremeno prema kriterijumu koji vrednuje broj radova naših istraživača u časopisima sa SCI i SSCI liste, naši univerziteti kotirani odlično.

Po tom kriterijum, naime, Univerzitet u Beogradu se nalazi čak ispred nekih univerziteta koji su među 100 najboljih na svetu.

U saopštenju Ministarstva objašnjeno je da se, osim onih 20 odsto poena, koji sleduju univerzitetima čiji su naučnici među najcitiranijima u svetu, sledećih 30 odsto dobija se na osnovu toga da li univerzitet ima naučnike, bilo među zaposlenima, bilo među bivšim studentima, a koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju.

Dodatnih 20 odsto poena nosi broj radova objavljenih u najprestižnijim časopisima Nature i Science, ali i po tom kriterijumu su naši univerziteti loše pozicionirani.

U saopštenju se navodi i da je konkurencija među univerzitetima širom sveta sve oštrija, ulaganja u nauku i visoko obrazovanje posebno u Aziji su sve veća, te se i sama činjenica da se naši univerziteti nalaze na listi najuspešnijih može smatrati određenim uspehom.

Napominje se da se od 2017. godine vode detaljne oblasne liste univerziteta u 54 oblasti i da je prema tom rangiranju, 2017. godine Univerzitet u Beogradu bio zastupljen u 18 oblasti, prošle (2018) u 27, a ove (2019) u 25.

Kada je u pitanju Univerzitet u Beogradu, najznačajnije pozicije u 2019. godini drže oblasti: nauka i tehnologija hrane (50), rudarsko i mineralno inženjerstvo (92), instrumentalna nauka i tehnologija (134), metalurško inženjerstvo (179), javno zdravlje (180), i stomatološke nauke (187. mesto u svetu). Pored ovih 6 oblasti, u još 19 drugih Univerzitet u Beogradu je u prvih 500 na svetu.

Ministarstvo napominje da je za našu državu važno i to da je Univerzitet u Novom Sadu u tri oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: nauka i tehnologija hrane (163), veterinarske nauke (290) i hemijsko inženjerstvo (485).

Univerzitet u Kragujevcu je u dve oblasti svrstan u prvih 500 na svetu: klinička medicina (257) i matematika (489).

Ministarstvo napominje da je pozicija univerziteta na Šangajskoj listi rezultat višedecenijskog rada, te da ovakav rezultat ukazuje da je potrebna ozbiljna reforma sektora visokog obrazovanja i nauke i da u toj reformi pored države moraju da učestvuju i univerziteti.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je, inače, kako se navodi, pristupilo sveobuhvatnoj reformi finansiranja nauke, osnovan je Fond za nauku, i već je raspisan prvi poziv.

Takođe, u saopštenju se podseća da je pre mesec dana usvojen novi Zakon o nauci i istraživanjima, a radi se na reformi finansiranja visokog obrazovanja, koja je evidentno neophodna.

"U poslednjih nekoliko godina je svake godine povećavan budžet za nauku, ali su svakako potrebna još veća ulaganja. Očekujemo da će svi ovi koraci u narednim godinama pozitivno uticati na poziciju naših univerziteta na Šangajskoj listi", poručuju iz Ministarstva.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...