Izvor: RTS, 09.Dec.2014, 12:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki jaz između bogatih i siromašnih
Nejednakosti između bogatih i siromašnih sada su najveće u zemljama OECD-a za 30 godina. To negativno utiče na privredni rast, navodi OECD u izveštaju.
Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj u izveštaju navodi da su prihodi od 10 odsto najbogatijeg stanovništva 9,5 puta veći nego prihodi 10 odsto najsiromašnijeg stanovništva u tim zemljama, prenosi Beta.
Organizacija ima 34 člana, uglavnom razvijene zemlje kao što su SAD, zemlje Evropske unije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Australija ili Japan, ali takođe i zemlje u brzom razvoju kao što su Meksiko, Čile i Turska. Kina, Brazil i Indija nisu članovi.
Tokom osamdesetih najbogatiji su zarađivali najviše sedam puta više nego najsiromašniji.
Za 30 godina prosečni prihod najbogatijih domaćinstava je porastao. Prihod 10 odsto najsiromašnijih se takođe povećao u mnogim zemljama ali sporijim tempom i još se više usporio u gdinama krize.
Za skoro 30 godina nejednakosti su se najviše produbile u SAD, Finskoj, Izraelu, Novom Zelandu, Švedskoj i u manjoj meri u Nemačkoj.
U Francuskoj, Belgiji i Holandiji nejednakosti između bogatih i siromašnih ostale su manje više nepromenjene. Samo su u Grčkoj i Turskoj nejednakosti su smanjene.
OECD navodi da povećanje nejednakosti utiče na privredni rast. "Povećanje nejednakosti koštalo je Meksiko i Novi Zeland deset procentnih poena rasta", Veliku Britaniju, Finsku i Norvešku devet poena, a SAD, Italiju i SSvedsku između šest i sedam procentnih
poena, ocenjuje organizacija.
Nasuprot tome "ravnopravnija situacija pre krize" uticala je na povećanje BDP-a po glavi stanovnika u Španiji, Francusko i Irskoj.
OECD ocenjuje da na rast utiče jaz koji deli 40 odsto najsiromašnijih domaćinstava od ostatka stanovništva. Jaz se dalje produbljuje zbog toga što te porodice nedovoljno ulažu
u obrazovanje čime se ograničavaju mogućnosti dece za učenje, socijalnu pokretljivost i opšti razvoj.
Organizacija smatra da vlasti treba da usmere svoju politiku pomoći ka tih 40 odsto najsiromašnijih porodica koje su deo srednje niže klase.
Pored programa za borbu protiv siromaštva OECD predlaže da se pojača njihov pristup javnim službama, obrazovanju, kvalitetnom lečenju, što bi dugoročno trebalo da ima za rezultat veću jednakost i veće šanse.
