Izvor: Blic, 02.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki igrači i dalje zaštićeni
Izmenama Zakona o porezu na kapitalnu dobit, Ministarstvo finansija pokušaće da nađe kompromis koji će zadovoljiti i potrebe budžeta i zahteve malih akcionara, koji su imali najviše primedaba na naplatu tog poreza u trgovini hartijama od vrednosti.
Stručnjaci, međutim, procenjuju da će i posle zakonskih promena veliki igrači biti pošteđeni ove obaveze, dok će mali investitori morati da deo zarade da uplate u budžet.
Porez na kapitalnu dobit sada plaćaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svi, s tim što je za građane poreska stopa 20 odsto i duplo je viša nego za firme. Tog poreza nisu pošteđeni ni građani koji ulažu u investicione i dobrovoljne penzijske fondove, ili u bankama imaju devizne štedne uloge. Porez se obračunava na razliku između prodajne i nabavne cene vrednosne hartije, uvećane za rast inflacije, kao i na razliku između uloženog i dobijenog novca od štednje u bankama ili fondovima.
Srbija je jedna od retkih zemalja u okruženju u kojima se na prodaju hartija od vrednosti plaća porez na kapitalnu dobit, a čak i u državama koje se nisu odrekle tih prihoda poreska stopa je znatno niža. Pre nekoliko godina je Vlada Srbije najavljivala da će ga ukinuti, kako bi podstakla razvoj finansijskog tržišta, ali se sada takva mogućnost i ne pominje.
Umesto toga, državni sekretar u Ministarstvu za finansije Janko Guzijan za „Bankar" kaže da je predloženo da se poreska stopa izjednači za sve i smanji na 10 odsto, pojednostavi naplata poreza, a da se istovremeno ne ugroze prihodi državne kase po tom osnovu. On navodi da stalno raste iznos naplaćenog poreza na kapitalnu dobit, tako da je lane naplaćeno 1,648 milijardi, a za osam meseci ove godine 1,187 milijardi dinara, uz procenu da će do kraja godine dostići dve milijarde dinara.
Ako se usvoje nova rešenja, porez na kapitalnu dobit će se prijavljivati jednom godišnje, nakon okončanja fiskalne godine, a trenutno je obaveza da se porez prijavi 10 dana posle prodaje akcija, a plati u roku od 15 dana od prijema poreskog rešenja.
Na ovaj način će se, kaže Guzijan, izbeći nepotrebno administriranje i postupak naplate učiniti efikasnijim.
Vladi je predloženo i da se ovaj porez ukine na hartije od vrednosti koje su u nečijem vlasništvu duže od tri godine. Procenjuje se da će to biti dodatni motiv da se na berzu uključe i akcionari, koji su akcije ranije stekli, tokom procesa privatizacije. Istovremeno, ovakva odredba najmanje pogoduje špekulantima koji igraju na kratak rok.
Stručnjaci upozoravaju na to da zbog nejednakog tretmana sada i mnogi domaći investitori registruju firme u inostranstvu i preko njih trguju hartijama od vrednosni u Srbiji. To će, po svemu sudeći, raditi i ubuduće, jer predlagači poreskih propisa i ne pokušavaju da ih stave u isti položaj sa ovdašnjim investitorima.
Opširnije u magazinu „Bankar"
