Izvor: Politika, 29.Okt.2014, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki i mali izdavači
Polemike između velikih i manjih izdavača bile su u centru ovogodišnjeg 59. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga još pre nego što je zvanično otvoren, još izraženije nego prethodnih godina.
Letos je novi odbor sajma knjiga doneo propoziciju prema kojoj u centralnom izlagačkom prostoru, u hali jedan, mogu da izlažu samo oni izdavači sa najvećim prometom i brojem zaposlenih. Zbog promene rasporeda, i pre početka Sajma knjiga prigovore je uložila izdavačka kuća „Rende” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (ta je molba uslišena), a zbog skrajnutog štanda odustao je „Plato”.
Žalbu zbog diskvalifikacije manjih izdavačkih kuća uložili su „Evoluta”, „Utopija”, „Karpos”, „Zavet”, „Heliks”, „Treći trg”, „Književna radionica Rašić” i drugi. Prigovor je upućen i zbog toga što se i ove godine prednost daje „populističkoj” literaturi. Sajamski prostor je skup, izdavači od svakog Sajma knjiga puno očekuju, i mesto koje dobiju znači im sve.
Ovogodišnji Sajam knjiga ima posebnu atmosferu zbog veličine i ozbiljnosti organizacije paviljona Narodne Republike Kine, zemlje počasnog gosta. Razgovori i forumi između kineskih i srpskih izdavača i pisaca doprinose utisku da su književnost i kultura zaista most između dve zemlje.
Kada bi u okviru srpske vlade postojao sporazum ministarstava kulture i spoljnih poslova na stalnom predstavljanju srpske kulture u inostranstvu, politički imidž ne bi bio jedina nacionalna odrednica i slični sporazumi o bilateralnoj saradnji ne bi bili izuzetak, već pravilo.
Na ovom Sajmu knjiga obeležavaju se tri jubileja, dva veka od početka rada Vuka Stefanovića Karadžića, 150 godina od rođenja Branislava Nušića i vek od početka Prvog svetskog rata. Ipak, tema Velikog rata odnosi prevagu po broju izdanja koja su joj posvećena, toliku da su čak neki izdavači predložili da se ustanovi specijalno priznanje za delo koje govori o ovom istorijskom događaju. No predlog je kasno iznesen...
Međunarodni beogradski sajam knjiga odražava i pojedine svetske trendove. Na primer, kao i na Sajmu knjiga u Frankfurtu, i kod nas veliki izdavači objavljuju žanrovsku literaturu, posebno omiljene trilere, ali se vraćaju i domaćim i svetskim klasicima. Tu prednjače „Laguna” i „Vulkan”. Takođe, književnost za mlade i izdanja iz oblasti umetnosti stripa veliki su hitovi ovog sajma.
Po broju izdanja i poseti reklo bi se da srpski čitaoci čitaju više nego bilo koji narod ovog dela Evrope, ali i da ima više pisaca nego čitalaca.
Sajam knjiga opstaje uprkos svemu, i nije sve loše – dobre su knjige.
Marina Vulićević
objavljeno: 29/10/2014
.jpg)
