Izvor: Politika, 09.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliki i mali
SVI OPTUŽENI SU LEPI, rekao je svojevremeno u romanu "Proces" Franc Kafka. I za Nasera Orića bi se moglo slično reći, lepo je izgledao i lepo se smeškao prilikom čitanja presude u haškom tribunalu: dve godine zatvora zbog zločina nad srpskim civilima iz okolnih sela oko Srebrenice tokom 1992-1993. Tada je tamo ubijeno oko 3.500 Srba. Kažu, optužnica je bila tako sastavljena da nije ni mogao da dobije više. Šta ćemo sada sa "komandnim lancem", gde je on u ovom slučaju? Nisu li >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u BiH, pa i na Balkanu po nekom pravilu velike ribe bile upravo one male, regionalni i seoski šefovi koji su odlučivali o životu ili smrti?
Odmah posle odlaska Orića iz Haga, pred tribunalom se kao prisilno dovedeni svedok pojavila nekadašnja predsednica RS Biljana Plavšić. Osuđena na 11 godina zatvora, a nije komandovala nikakvim vojnim jedinicama i tokom rata u BiH bavila se isključivo humanitarnim aktivnostima. Ali, pre izricanja kazne i pored velikog pritiska haških tužitelja odbila je da optuži u Hagu bilo kog drugog, prihvatila je da je kriva jer nije bila fizički u stanju da izdrži mučan i dug proces.
Dve godine za lepog i mladog Nasera i 11 godina za Biljanu koja je napunila 76 godina, to je ta pravda u Hagu. Šta ćemo, kada je nekadašnja novinarka, koja se svojevremeno u "Mondu" zalagala da se Kusturičin film "Andergraund" zabrani po osnovu embarga protiv Jugoslavije jer je jedan od koproducenata bila tv Srbije, dakle ta je dama kasnije postala i predstavnica za štampu haškog tribunala. I to je Hag...
DRŽAVNI PODSEKRETAR SAD Nikolas Berns u intervjuu za Bi-Bi-Si odbacio je zahteve Moskve da se pregovori oko Kosmeta ne oročavaju i da rešenje za Kosmet bude univerzalno. Berns je tom prilikom rekao "da je na Kosovu vođen veliki međunarodni rat, da su se tu desili neki od najgorih ratnih zločina u Evropi, da je to bio divljački rat 1999. godine i da je Milošević pokušao da etnički očisti milion ljudi, i da ga je NATO u tome sprečio". Po Bernsu ispada da je agresija na Jugoslaviju 1999. bila rat za pravo i humanizam! Ne zaboravimo da Savet bezbednosti UN, jedino telo koje ima ovlašćenje zajednice naroda da odlučuje o ratu i miru, nije odobrio tu operaciju. To je bilo kršenje Povelje UN, a mnogi zapadni novinari danas priznaju da je humanitarna katastrofa na Kosmetu nastupila tek posle početka bombardovanja.
Čak ni američki Kongres nije odobrio upotrebu sile protiv Jugoslavije 1999. godine. Poruka tog rata za sve separatiste sveta glasi: lati se oružja, nasilje se isplati, ako dobro odigraš svojim kartama moguće je da Amerikanci dobiju za tebe i tvoju bitku. Trik je davno isproban još u prvom zalivskom ratu: stanovništvo se primora da bira između vođe i rata. Svako ko je protiv druge varijante, automatski se proglašava pristalicom prve. Prosvećeni pacifizam u ime kojeg će se bombardovati neka zemlja da se tamošnje žene oslobode vela, ili nahrane izbeglice? Kao da ne postoji ništa treće. Mirno rešenje!
Loša istorija vodi lošoj politici. Kada i ako jednog dana Kosmet eventualno bude oduzet Srbiji, Srbi će ga i dalje smatrati kolevkom svoje nacije. Cinici bi rekli da se u kolevci ne može večno ostati, ali će u tom slučaju ostati ogorčena i uvređena Srbija sa vrlo izraženim osećanjem žrtve. Druge zemlje oko Srbije, Crna Gora, Makedonija i Albanija bankrotiraće, a SAD i EU moraće da se dosta potrude da iz tog haosa stvore novi balkanski poredak.
NA PARLAMENTARNIM IZBORIMA u Makedoniji pobedila je opoziciona koalicija "Za bolju Makedoniju", koju predvodi stranka VMRO-DPMNE. Neće joj biti lako na vlasti, jer se nalazi u strateškoj klopci još od 1999. kada je upravo ona NATO-u stavila na raspolaganje teritoriju Makedonije za nastupanje njegovih snaga u ratu protiv Jugoslavije. No, sada se u Makedoniji ponavlja kosmetski scenario i zapadna Makedonija mogla bi da postane nova cigla u zidanju velike Albanije. Jer, sporazum iz Ohrida napetost u međunacionalnim odnosima nije neutralisao, već ju je samo institucionalizovao. Vrhunac nacionalne krize tek predstoji, a u polju napetosti između nacionalnih pretenzija i zavisnosti od Zapada ne živi se naročito ugodno. Godinama Makedoncima zaista nije bilo lako. Grci su ih optuživali za krađu imena države, kao i za pretenzije na celokupno makedonsko kulturno-istorijsko nasleđe. Zbog toga na međunarodnom planu Makedonija mora i dalje da nastupa pod oznakom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). Dakle, njeno sadašnje postojanje priznaje se samo kroz njeno ranije postojanje. Odnosno, postojeća Makedonija, zapravo, ne postoji, a ona koja više ne postoji, zapravo, i dalje postoji. Da je bilo po Grcima, verovatno bi dobila ime "Bivša jugoslovenska republika broj 5".
Kada i ako Kosmet dobije nezavisnost Makedonija će se naći na vetrometini. Okružena sa dva ojačala balkanska suseda, Albanijom i Bugarskom, pri čemu Sofija nastupa vrlo ljubazno naglašavajući krvno srodstvo, a makedonska levica optužuje stranku VMRO da je tom udvaranju sklona da podlegne, uz grčke vrlo tvrde stavove i potencijalne albanske pretenzije, bugarske ambicije mogle bi da u Skoplju izgledaju kao najmanje zlo. Pogotovo što puta natrag u Jugoslaviju više nema...
Miroslav Lazanski
[objavljeno: 09/07/2006]
