Izvor: Politika, 26.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Veliki brat” na Dunavu
Instalirani uređaji za sigurnu plovidbu koji od velike evropske reke prave autoput. Kontrola plovidbe postaje kao i kontrola letenja
Poslovi vezani za Dunav postaće sve unosniji. Perspektive rečenog biznisa podiže strategija o razvoju rečnog saobraćaja Evropske unije, kao i instaliranje najmodernije opreme za kontrolu plovidbe na naših 590 kilometara najveće evropske reke.
Posle obnove novosadskih mostova, rečni saobraćaj doživljava izuzetan rast. Više od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 400 putničkih brodova tokom jedne sezone pristane u Luku Beograd, 90 u Novi Sad, 110 u Veliko Gradište. Ali je još važnije za domaću ekonomiju da sve više teretnih brodova prolazi „našim” parčetom Dunava. Godišnje se udvostruči količina prevezene robe. Tačnije, indeks rasta je 2,39. Više od 1.500 konvoja je pristalo u srpske luke 2006, a više od 3.200 plovnih objekata je činilo te konvoje.
A na osnovu evropskih planova o razvoju rečnog saobraćaja, tek treba očekivati „navalu” teretnjaka. Žaneta Ostojić-Barjaktarević, direktor Plovputa, kaže da se evropska saobraćajna politika zasniva na takozvanom modal shift-u, tj. promeni moda transporta, gde se primenjuju konkretne mere da bi se teretni saobraćaj sa drumova premestio na železnicu i reke. Procenjuje se da vodni transport trenutno koristi oko 10 procenata svog ukupnog potencijala na rekama Evrope.
Direktorka Plovputa nam pokazuje centar za praćenje plovidbe Dunavom u realnom vremenu. Na platnu lagano plove tačkice koje označavaju brodove. Klikom na tačkicu dobijaju se osnovni podaci o brodu: ime, zemlja porekla, nosivost, polazište i odredište, vrsta tereta, pa čak i ime kapetana. Iz sedišta ovog rečnog velikog brata, u Francuskoj 9, u centru Beograda, prati se kretanje brodova na celom toku Dunava kroz Srbiju.
Brodovi nose uređaj transponder, koji je prenosan, ima svoj kofer, i preko njega kapetan broda daje informacije o sebi, ali i prima podatke o brodovima u neposrednoj blizini, kao i o vodostanju i uslovima plovidbe.
Razvoj transponderske mreže podržala je Evropska agencija za razvoj (EAR) sa 11 miliona evra. Uvođenje rečnog informacionog sistema je preduslov za integrisanje međunarodnih unutrašnjih plovnih puteva u našoj zemlji sa evropskom plovidbenom mrežom.
Potencijal Dunava još se ne razume najbolje u srpskom društvu, kaže Žaneta Ostojić-Barjaktarević i dodaje da je to „bogom dana” infrastruktura koja ima ogroman kapacitet a zahteva minimalna ulaganja.
Drumski i železnički koridori su promenljivi i, nažalost, to se i dešava s Koridorom deset – saobraćaj je „pobegao” na drugu stranu, kaže čelnica Plovputa koja pomaže da Dunav postane „pametna reka” i srpska kopča sa Evropskom unijom čijim članicama je okružena.
Zaključak je da Dunav, srećom, ne možemo izmestiti, te je stoga svaka investicija u priobalje evropskog vodnog koridora VII, koji povezuje Severno i Crno more, ulaganje koje ima realne osnove da se isplati.
Nenad Novak Stefanović
[objavljeno: 27/03/2008.]
