Izvor: Blic, 25.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike ruske firme hoće u Srbiju
Rusi dolaze sa velikim ambicijama za učešće u predstojećoj privatizaciji srpske privrede, predočio je po povratku iz Sočija potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić. Na top-listi želja su borski basen bakra, nacionalni avio-prevoznik „Jat" i, vrh -Naftna industrija Srbije, a zatim bankarski sektor i hemijska industrija.
Te ambicije i aspiracije, kategoričan je vicepremijer Đelić, nemaju veze sa aktuelnom podrškom Rusije našoj zemlji u regulisanju statusa Kosova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i Metohije. Isti stav „Blicu" su preneli i privrednici već duže prisutni na ruskom tržištu.
- Na red za privatizaciju su u Srbiji došli sistemi gde su ruske kompanije jake, gde imaju interes regionalnog širenja i zato je sada utisak da su odjednom naglo grunuli - kaže Branisav Grujić, predsednik „PSP Farmana", jedne od vodećih građevinskih firmi sa poslovima na tržištu Ruske Federacije.
Nenad Popović, predsednik ABS holdinga, kompanije koja takođe ima ogromne poslove u Rusiji, deli u potpunosti taj stav, ali i dodaje:
„Ruske kompanije su odavno izašle iz okvira svoje zemlje, prisutne su i u istočnoj i u zapadnoj Evropi, u Americi. Činjenica da pokazuju interesovanje za ulazak i na naše tržište treba da nas ohrabri, da nam bude pokazatelj da nam se popravlja ekonomski rejting. Koliko god se nekom činilo da je sada to interesovanje naglo i ogromno, ono je zapravo vrlo malo u odnosu na potencijal koje ima to ogromno tržište, danas u najvećem investicionom bumu u svetu.
Delegacija Vlade Srbije koja je boravila u Sočiju, predvođena potpredsednikom Đelićem, izričita je u objašnjenju da im nikakvi benefiti nisu traženi, niti su oni šta obećavali. Sastali su se, potvrđeno je „Blicu" u Đelićevom kabinetu, sa vrhom menadžmenta „Aeroflota", „Lukoila", „Gasproma", „Moskovske banke", i to isključivo u funkciji predočavanja ambicija ruskih partnera, ali i strategije i planova države Srbije u privatizaciji javnog sektora.
Uprava „Moskovske banke", finansijske institucije koja je u rangu deset najvećih u Rusiji, saopštila je da su definitivno doneli odluku da otvore banku u Srbiji. Ostalo je da samo odluče da li će da konkurišu kod NBS za dobijanje dozvole za direktno otvaranje „Moskovske banke" u Beogradu ili će objaviti kandidaturu za kupovinu neke od ovdašnjih banaka. U bankarskim krugovima u Beogradu se počelo sa tipovanjem koja bi to ovdašnja banka mogla da zapadne za oko Rusima. Najveće šanse, prema tim prognozama, imaju „Privredna banka" Beograd i kragujevačka „Kredi banka".
Slavko Carić, zamenik direktora austrijske „Erste banke", smatra, međutim, da je sa 17 inostranih banaka naše finansijsko tržište postalo toliko konkurentno da će „Moskovska banka" morati dobro da se potrudi. On smatra da ranije donet stav NBS da nema više licenci za grinfild ulazak bankara, treba da ostane na snazi.
Kada je reč o predstojećoj privatizaciji nacionalne avio-kompanije „Jat", plan je da tender bude objavljen do kraja godine. Kako će, međutim, izgledati taj tender, da li će na prodaju biti iznet većinski vlasnički paket nad „Jatom" ili manjinski sa većinskim upravljačkim pravima, tek treba da predloži privatizacioni savetnik francuski „Rotšild", a onda će na osnovu tog predloga odlučiti Vlada Srbije. Za Naftnu industriju Srbije privatizacioni savetnik izabran je još prošle godine - američka investiciona banka „Meril Linč" - ali strategiju privatizacije Vlada Srbije još nije usvojila. U upućenim krugovima kao prvi kandidat za NIS ne navodi se „Lukoil", nego „Gasprom njeft", a ta prva ruska državna kompanija ima pravo gradnje kraka gasovoda „Plavi potok" . To otvara mogućnost da gasovod ipak prođe kroz Srbiju.
Za Rudarsko-topioničarski basen „Bor" tender je u toku i ruski oligarh Oleg Deripaska je najavio svoje učešće. Deripaska je, inače, već prisutan u Srbiji, i to preko austrijskog građevinskog preduzeća „Strabag", u kojem ima kontrolni paket od 25 odsto akcija.
Šta su kupile ruske kompanije
„Beopetrol"‚ naftna kompanija „Lukoil"
HTP „Putnik" finansijska korporacija „Metropol"
„Termoelektro" moskovska kompanija „Harvinter"
„Fadip" Bečej moskovska kompanija „Metaloruan"
„Goša FOM" kompanija „JCS Koks" zajedno sa radnicima „Goše"
„Rekord" Rakovica kompanija „Viza"
* učinak: „Viza" je posle dve godine rada obustavila proizvodnju u „Rekordu" - pokrenula stečaj, a „Lukol" ima probleme sa ispunjenjem ugovora
oko preuzetih investicija u „Beopetrolu"
Naši privrednici u Rusiji
U Rusiji, prema podacima PKS, radi oko 160 naših kompanija mahom registrovanih van Srbije. Na građevinskim poslovima iz Srbije angažovano je oko 40.000 radnika. Podatke o opsegu i rang-listi tih kompanija PKS nema, a upućeni kažu da je redosled sledeći: ubedljivo prvo mesto zauzima Milan Janković Cepter, onda ABS holding (Nenad Popović), pa „PSP Farman" (Branislav Grujić), „Putevi Užice" (Vasilije Mićić). Van građevinarstva, to su „Hemofarm" , koji je u vlasništvu nemačke farmacutaske kuće „Štada", zatim „Target" Bačka Palanka, „Metalac" Gornji Milanovac... I u sektoru trgovine to je „Delta".
Veliko i zahtevno tržište
U spoljnotrgovinskoj razmeni Ruska Federacija je Srbiji prvi spoljnotrgovinski partner. Prva je, jer otud uvozimo kompletnu i naftu i gas, za šta je prošle godine dato oko 2,14 milijardi dolara, što čini više od petine ukupnog uvoza svih roba i usluga Srbije tokom godine. U isto vreme, iako nam je Rusija dala mogućnost da 95 odsto roba tamo iznesemo na prodaju bez carine, vrednost izvoza je prošle godine bila 315 miliona dolara. U tih 315 miliona dolara, najveće stavke su sirovine i repromaterijal, odnosno tek oko 6,5 odsto robe široke potrošnje, a voće i povrće čine oko 7,5 odsto. Razlog za ovako siromašan izvoz i njegovu strukturu jedan privrednik je „Blicu" objasnio ovako: „Šta vredi što nema carine, kada u Rusiji postoje firme koje proizvode te robe i kvalitetnije i jeftinije".
