Izvor: B92, 23.Okt.2018, 10:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike pobede opozicije " vlast u problemu
Građanska opozicija u Poljskoj pobedila je u trci za gradonačelnika Varšave i drugih većih gradova.
Kandidati vladajućih populista su osvojili najviše glasova na izborima za regionalne skupštine, pokazuju izlazne ankete.
Zvanični rezultati nedeljnih izbora biće objavljeni tek u utorak ili sredu, a ako se obistine projekcije na osnovu izlaznih anketa, oni će ukazati na duboku podeljenost Poljske između liberanih gradova i konzervativnih seoskih oblasti, kao >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i između liberalnog zapadnog dela zemlje i konzervativnog istoka, navodi AP.
Prema projekcijama Ipsosa na osnovu izlaznih anketa, na jučerašnjim regionalnim izborima kandidati vladajućih konzervativaca iz stranke Pravo i pravda trebalo bi da imaju u zbiru 33 odsto glasova, a liberalna opoziciona koalicija predvođena Građanskom platformom 26,7 odsto glasova, navodi Asošiejted pres.
Kandidati opozicije pobedili su u prvom krugu izbora za gradonačenika Varšave, Lođa i Poznanja, dok su u mnogim drugim gradovima u ubedljivoj prednosti pred drugi krug 4. novembra.
Za gradonačelnika Varšave izabran je Rafal Tžaskovski, bivši poslanik Evropskog parlamenta i član Građanske platforme koji je s 51,4 odsto glasova izbegao drugi krug izbora.
Prema Ipsosu, izlaznost na izborima bila je 53,4 odsto, što je najviši odziv birača na lokalnim izborima u Poljskoj od pada komunizma 1989. godine.
U kampanji za lokalne izbore vladajuća stranka tvrdila je da će građanska, centristička opozicija otvoriti vrata za izbeglice, te time i za silovanje i druge zločine. Ta propagandna taktika pomogla im je da dođu na vlast 2015. godine, kada su na parlamentarnim izborima osvojili oko 38 odsto glasova.
Međutim, ta poruka konzervativaca očigledno ovog puta nije imala dobar odjek u gradovima gde su opozicioni aktivisti kontinuirano organizovali demonstracije, protestujući zbog novih zakona kojima izvršna vlast nastoji da ograniči nezavisnost pravosuđa.
Redovni parlamentarni izbori u Poljskoj treba da budu u jesen 2019. godine, a predsednički u proleće 2020. godine.
Ako bi na tim izborima vladajuća stranka Pravo i pravda dobila podršku sličnu jučerašnjoj, ona bi teško mogla da računa na povećanje broja svojih poslanika, a gotovo izvesno ne bi mogla da dobije kvalifikovanu većinu, neophodnu za izmene Ustava, čemu poljski vrh teži.
Još jedan udarac za vladajuću stranku predstavlja to što je Evropski sud pravde u petak naložio vladi Poljske da ukine zakon kojim je smanjena obavezna starosna granica za penzionisanje sudija, čime su poljski konzervativci otvorili sebi put za preuzimaje kontrole nad Vrhovnim sudom.
Evropski sud pravde je naredio da na posao bude vraćeno oko 25 sudija koje su novim poljskim zakonom primorane na prevremeni odlazak u penziju, a danas ih je na posao došlo šest. Po rečima portparola suda, očekuje se da se ove nedelje svi vrate na posao.
