Izvor: Politika, 21.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velikani nauke
Na dan rođenja Nikole Tesle, 10. jula, JP PTT saobraćaja "Srbija" emitovalo je prigodnu poštansku seriju od tri marke pod nazivom "Velikanu nauke". Iako je prvobitno bilo predviđeno da izađu dve marke, emitovane su tri i to sa motivima dva fizičara i jednog hemičara.
Na marki od 40 dinara prikazan je lik irskog naučnika Vilijema Tomsona Kelvina od Lagra. Rođen je u Belfastu 1824. godine. Posle smrti svoje majke, imao je 10 godina, seli se u Glazgov gde započinje studije. Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u školu nikad nije išao, a što se tiče učenja uglavnom ga je otac podučavao. Sa sedamnaest godina napisao je već dva izuzetna naučna rada. Jedno vreme studirao je u Parizu, a diplomirao je na univerzitetu Kembridž. Već sledeće godine je profesor na univerzitetu u Glazgovu, gde je ostao dok se nije penzionisao 1899. Umro je u Škotskoj 1907. godine. Kelvin se u osnovi bavio naučnim radom, ali je iza sebe ostavio i čitav niz patenata koji imaju praktičnu primenu. U njegove najvažnije izume spadaju Kelvinova vaga i elektrostatički voltmetar. Njegov rad o elektricitetu i magnetizmu doveo je do Maksvelove teorije o elektromagnetizmu. Pomogao je da se razvije drugi zakon termodinamike. Među prvima je uočio da temperatura ne može stalno da opada, pa je na osnovu istraživanja definisao apsolutnu temperaturnu skalu (Kelvinova skala). Na prvoj marki nominale 46 dinara prikazan je italijanski naučnik Đuzepe Okjalini. Rođen je u Pezaru, 5. decembra 1907. godine. Diplomirao je fiziku u Firenci 1929. godine, a mentor mu je bio Bruno Rosi. Oklijani je bio jedan od vodećih svetskih stručnjaka na polju kosmičkog zračenja i jedan od pionira "astročestice". Doprineo je otkriću antimaterije i razumevanju jedne od četiri osnovne sile prirode - jake interakcije, koja spaja (održava) protone i neutrone zajedno u atomskom jezgru i kao takva predstavlja najjaču silu u prirodi.
Na drugoj marki nominale 46 dinara prikazan je lik ruskog hemičara Dmitrija Ivanoviča Mendeljejeva. Rođen je 7. februara 1834. godine u Tobolsku (Sibir). Porodica se 1849. godine preselila u Moskvu, a zatim u Sankt Peterburg, gde je Mendeljejev upisao studije pedagogije. U oko 500 raznovrsnih radova obrađivao je skoro sva područja tadašnje hemije, zatim pitanja fizike, mineralogije, filozofije, pedagogije, pa čak i slikarstva. Proučavao je razvoj industrije u Rusiji, naročito uglja, nafte i metala. Prvi je preporučio podzemnu gasifikaciju uglja i hemijsku preradu nafte (današnja petrohemija). Postavljen je za direktora kancelarije Veličina i mera u Sankt Peterburgu 1893. godine.
Centralni Mendeljejev rad je periodični sistem hemijskih elemenata koji predstavlja jedan od najčuvenijih primera trijumfa ljudskog uma nad prirodom. Ovaj sistem pokazuje periodično javljanje određenih osobina elemenata koji su poređani u istoj koloni. Na osnovu periodičnog sistema Mendeljejev je predvideo postojanje hemijskih elemenata koji do tada nisu bili poznati, pa je čak i približno odredio njihove hemijske osobine. Otkriće galijuma 1875. godine potvrdilo je tačnost periodičnog sistema. Umetničku obradu maraka i koverta prvog dana uradio je Jakša Vlahović, diplomirani grafički dizajner iz Beograda.
Marke su štampane u novosadskoj štampariji "Forum" tehnikom višebojnog ofseta u šalterskim tabacima od po 10 komada. Tiraž je 28.000 kompletnih serija. DP "Jugomarka" je na dan puštanja serije u prodaju emitovala prigodan koverat prvog dana sa prigodnim žigom pošte 11101 Beograd.
B. S.
[objavljeno: ]
