Izvor: Danas, 11.Dec.2015, 15:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika sumnja u sisteme zaštite žrtava
Svaki drugi građanin i građanka Vojvodine izjasnili su se da direktno (njih 37 odsto), ili preko poznanika (čak 27 odsto ispitanika), poznaje ženu koja je žrtva nasilja u porodično-partnerskom odnosu, pa ipak, preko 40 odsto njih kaže da ne zna da li bi se odlučio i da zavisi od situacije da li bi prijavio nasilje nad ženama, kažu rezultati ankete koju je sproveo Pokrajinski sekretarijat za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodine tokom novembra meseca.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Danas <<
Preko 70 odsto ispitanika smatra da žene nemaju ravnopravan status u našem društvu. Punim sprovođenjem zakona, koordinisanim radom institucija, kao i edukacijom društva i ekonomskim osnaživanjem žena, smanjiće se nasilje prema ženama, zaključeno je na skupu povodom Međunarodnog dana ljudskih prava.
- Samo ove godine, do novembra, u Vojvodini je ubijeno osam žena u porodično-partnerskim odnosima. Naš cilj je da većom vidljivošću ovog problema pojačamo sistemske promene, a postepeno i stav opšte javnosti. Aktivnosti koje se sprovode u okviru Programa za zaštitu žena od nasilja u porodici i u partnerskim odnosima i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini za period 2015-2020, predstavljaju nastavak politike Pokrajinske vlade u suzbijanju nasilja prema ženama u porodično-partnerskom odnosu koji se kroz brojne projekte već sedam godina uspešno sprovodi - rekao je pokrajinski sekretar za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.
Većina, čak 76 odsto, ispitanika priznaje da sumnja u efikasnost sistema zaštite žrtava, i to, trećina odgovara da ovakav stav polazi iz iskustva nekoga iz okruženja, a polovina njih ne zna direktno, ali smatra da nemaju dobru zaštitu. Samo tri odsto anketiranih odgovorilo je da iz iskustva žena iz okruženja zna da je stepen zaštite dobar. Kada su upitani kome bi prijavili nasilje prema ženama, prvi izbor anketiranih (58%) bio je policija, potom socijalne službe (19%), a odmah iza toga slede organizacije civilnog sektora koje se bave ovom temom. Manji broj (8%) odgovorio je da ne zna kome bi se obratio u tom slučaju. Pokrajinski sekretarijat sproveo je anketu u okviru akcije "16 dana aktivizma u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja" (25.11-10.12), na ulicama gradova u Vojvodini, u kojoj je učestvovalo blizu 400 ispitanika.
- Važno je imati jasnu sliku o stavovima i znanju građana i građanki o nasilju u porodici kako bismo ispravno koncipirali i usmerili naše mere i programe. Neophodna je vidljiva i kontinuirana kampanja podizanja nivoa svesti javnosti o neprihvatljivosti nasilničkog ponašanja, ali i upoznavanja građana sa obavezama institucija koje postupaju u slučajevima nasilja. Tome pridonosi i ova anketa - kazala je Anita Beretić, pomoćnica pokrajinskog sekretara za oblast ravnopravnosti polova AP Vojvodine.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra je istakla da je značaj Pokrajinskog programa za zaštitu žena od nasilja, pored činjenice da je to još uvek jedini strateški dokument u državi koji je usaglašen sa Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, zapravo opredeljenost za njegovu primenu.
- Plan za ekonomsko osnaživanje žena i za podršku ženama sa invaliditetom, Romkinjama i seoskim ženama sa iskustvom nasilja, uz otvoreno uvažavanje ekspertize specijalizovanih ženskih organizacija, takođe čini posebnim ovaj dokument - podvukla je Ignjatovićeva.
Verbalno nasilje ne definiše se kao ozbiljan problem
Iako skoro polovina ispitanika, njih 45 odsto, misli da je najčešći oblik nasilja prema ženama u Srbiji psihičko nasilje, ispitanici većinski smatraju (78 odsto) da se verbalno i psihološko nasilje ne definiše kao ozbiljan problem. Interesantan podatak je da većina ispitanika/ca (64 odsto) nije znala ni kolika je maksimalna zatvorska kazna za počinioce krivičnog dela nasilja nad ženama.
