Izvor: RTS, 16.Feb.2018, 20:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika potražnja za lekovitim biljem
Proizvodnja lekovitog i aromatičnog bilja donosi veću i bržu zaradu nego druge poljoprivredne kulture i u spoljnotrgovinskoj razmeni godinama se ostvaruje suficit. U Srbiji je pod tim biljem oko 5.000 hektara, a potražnja je tako velika da bi se prodalo i da je proizvodnja tri puta veća. Najveći proizvođači i izvoznici lekovitog bilja su iz sela Bavanište kod Pančeva.
U porodičnom gazdinstvu "Herba" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u Bavaništu proizvode oko 40 vrsta začinskog i aromatičnog bilja, a godišnje izvezu više od 600 tona kleke, kamilice, mente, belog sleza i peršuna. Od ove godine i list kupine prerađuju i prodaju u Sjedinjenim Američkim Državama. Od tog posla, kažu, mogu svi dobro da zarade.
"Isplativiji je od klasičnog ratarenja, cena belog sleza je 850 dinara za kilogram. U 2016. godini imali smo kooperante koji su od peršuna zaradili više od 600.000 dinara po hektaru", ističe Branislav Milošević, rukovodilac pogona "Herba".
U Bavaništu i individualni proizvođači na više od 1.000 hektara gaje lekovito i začinsko bilje i zato se za ovo selo kaže da je najmirisnije u Banatu.
Porodica ratara Zorana Tomića više od pola veka se bavi tom proizvodnjom.
"Nama je u dogledno vreme u planu da krenemo sa proizvodnjom eteričnih ulja. Iz tog razloga i krećemo sa proizvodnjom materijala od helikrizuma, melise i nane, jer do sada smo se uglavnom bavili svojim programom sušenih materijala", rekao je Zoran.
U Svilajncu na 20 ari u staklenicima i plastenicima Aleksandar Miladinović često zamenjuje proizvodni asortiman, jer kupci uvek traže nešto novo.
"Ove godine prvi put imamo kupca koji traži hajdučku travu i to 50.000 sadnica, što se otprilike dobije na jednom hektaru", objašnjava Miladinović.
Nedovoljno iskorišćeno podneblje
U Institutu "Tamiš" iz Pančeva kažu da je naše podneblje izuzetno pogodno, ali nedovoljno iskorišćeno za proizvodnju zdrave hrane.
Vladimir Ugrenović iz tog instituta ukazuje da se može pokrenuti i organska proizvodnja.
"Većina biljaka koje se gaje mogu se uspešno obrađivati i u organskoj proizvodnji, što znači da je isključena primena pesticida, mineralnih đubriva i ostalih hemikalija", rekao je Ugrenović.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za prvih šest meseci prošle godine spoljnotrgovinska razmena lekovitog i začinskog bilja bila je vredna gotovo šest miliona evra, a najviše se izvozilo u Nemačku, Mađarsku i Austriju.
