Izvor: B92, 03.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika očekivanja, mali rezultati
Dobro veče. Pošto su pecali u Atlantiku i kako reče Putin, timski ulovili jednu ribu, američki i ruski predsednik su se dogovorili da bavljenje pitanjem statusa Kosova prepuste šefovima diplomatija svojih država. Evropljani su s druge strane rešeni da preuzmu odgovornost na sebe. Premijer Koštunica na to uzvraća da treba započeti novi pregovarački proces s novim međunarodnim posrednikom, a sve će to biti formulisano u novoj rezoluciji Skupštine Srbije. O svim ovim novostima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << večeras pričamo s gospodinom Goranom Svilanovićem, funkcionerom Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, bivšim šefom diplomatije, dobro veče, dobrodošli. Očekivalo se mnogo od ovog susreta Buš - Putin, bar kada je reč o pitanju statusa Kosova, govorilo se i o istorijskoj prekretnici. To se očigledno nije desilo, ali šta se zapravo desilo kada su na kraju njihovi portparoli i saradnici rekli da će se šefovi diplomatija baviti dalje nadgledanjem procesa pregovaranja ili čega god vezano za status Kosova?
Svilanović: Bilo je glasova koji su našu javnost upozoravali da kad je u pitanju Kosovo ne treba očekivati mnogo od susreta Putina i Buša, i u tom smislu ako su očekivanja izneverena to je samo zato što su bila prevelika. Zaista, na agendi dvojice predsednika Kosovo je dospelo na agendu, ali negde kao četvrta, peta, šesta ili već neka tačka o kojoj očigledno nije bilo mnogo razgovora. I ako bih u jednoj reči, ne rečenici, u jednoj reči probao da kažem šta se dogodilo onda bi ta reč bila - odlaganje. Oni se nisu ne samo dogovorili, oni nisu puno očigledno ni razgovarali, oni su se dogovorili da odlože razgovor ozbiljan na temu Kosova, tako da mislim da mi možemo da očekujemo narednih nekoliko meseci, ovo leto protekne otprilike kao i programska šema B92, to znači bez mnogo uzbuđenja bar na javnoj sceni. Da li će iza scene biti onoga o čemu premijer naš govori to je sad već jedna druga tema. Dakle, verovatno narednih nekoliko meseci ima prostora da se ulože napori da se eventualno postigne to o čemu premijer govori, ali to nije ono što je dogovoreno. U ovom trenutku je dogovoreno ustvari da juli mesec, da avgust mesec budu meseci u kojima neće biti ozbiljnog razgovora o Kosovu, tako da možemo da očekujemo tek od septembra ili kasnije. Naravno, sve ovo pod preduslovom da nema neke dinamike na terenu.
B92: Da li zbog toga onda treba predstavnici naše Vlade, pregovaračkog tima i svih onih koji su učestvovali u ovim silnim diplomatskim akcijama da budu razočarani, jer je i ministar Samardžić rekao da očekuje da će Putin vrlo jasno i čvrsto da kaže da pregovore treba nastaviti i tako dalje? Da li je Putin zakazao ovoga puta ili smo mi imali zapravo prevelika očekivanja?
Svilanović: To sad zavisi kako vidite poziciju naše Vlade, ja mislim da je pozicija, naša zvanična pozicija, pozicija naše Vlade ustvari jako redukovana u odnosu na nešto o čemu je bilo reči u poslednjih nekoliko godina. Ako bih hteo da to svedem u jednu rečenicu, ono što je sada stav Beograda to je praktično odgovor na pitanje - a kako će vaši unuci da crtaju mapu Srbije, sa Kosovom unutra ili napolju. Izvan toga nema ničega. Kada tako redukujete stav, da se ustvari sve svodi samo na to kako će ta mapa da izgleda u očima unuka Buša ili Putina, bez suštinskog zahteva da se tamo nešto upravlja, da se kontroliše. Dakle, sve je to sad jako redukovano i sve se svodi na tu mapu. Kada tako redukujete stav onda ja mislim da nema razloga Beograd zvanični da bude razočaran, niti mislim da je Putin zakazao. Prosto, o tome se nije ozbiljno razgovaralo. Ako baš hoćete, zaista je u teškoj poziciji srpska strana, da tako kažem, tako da svaki korak napred u razrešavanju statusa Kosova teško da će biti korak napred u ispunjavanju očekivanja Beograda, verovatnije će biti korak napred u daljem nivou samostalnosti Kosova u odnosu na Srbiju i čak u odnosu na međunarodni protektorat. Ako je to tako onda je zastoj u tom procesu dobitak za Beograd, prema tome, ja ne mislim da naš ministar Samardžić ili naš premijer imaju razloga da kažu da su nezadovoljni. Ne, praktično pošto se ništa nije dogodilo značajno, to znači da se ništa loše nije dogodilo, prema tome, stvari su tu gde su bile, ostaje prostor da probaju sa ovim novim idejama o kojima govore u narednih nekoliko meseci, da zainteresuju sagovornike.
B92: A jeste li Vi saznali koje su to nove ideje?
Svilanović: Ne, ja to ne znam i mislim da uzak krug u Srbiji to zna i to ne mislim da je poseban problem, važno je da to znaju njihovi sagovornici u međunarodnoj javnosti. Ono što je za mene ustvari događaj od značaja kada govorimo o Kosovu posle ovoga, to je taj glas koji je došao iz Evrope. Znate, ja mislim da smo svi mi, naša javnost pogotovo, na neki način...
B92: Gospođa Galjak je danas rekla da će Evropa preuzeti na sebe da se bavi budućnošću Kosova.
Svilanović: To je jedna značajna izjava, ja hoću da kažem da naša javnost je malo fascinirana, bilo pozicijom Moskve na jednoj strani, bilo pozicijom Vašingtona na drugoj strani, a za mene se ustvari stvari menjaju kroz Evropsku uniju. I to je otprilike ono što je rekla gospođa Galjak kao portparolka Solane, dakle, neko ko je odgovoran da govori u ime Evropske unije, ona je prosto podsetila oba sagovornika da je Kosovo na evropskoj mapi i da je Srbija na evropskoj mapi i da je Evropa ta koja će taj proces ustvari odlučno da vodi. Mislim da je to dobro.
B92: A i Evropa nije jedinstvena unutar sebe.
Svilanović: Evropa nije jedinstvena i to je najveći problem sa Evropom, tih 27 ne govore jednim glasom.
B92: Nama to sad ponovo komplikuje situaciju.
Svilanović: Pa, otuda je lakše da pratimo pecanje dvojice predsednika nego da spakujemo onih 27 koji ne mogu da stanu na taj brod, a osim toga, ne mogu da se dogovore. To je problem, što je problem Evrope, zbog toga vidite tu ozbiljnu debatu oko Ustava ili oko nekog novog osnivačkog akta, vidite taj ozbiljan razgovor o tome, sada je već jedna odluka i doneta da se uspostavi nova funkcija nekog ko će odgovarati za spoljnu politiku Evropske unije i za bezbednosno pitanje Evropske unije. Sad je to podeljeno između Solane i komesarke za spoljnopolitička pitanja. Dakle, Evropa ima te problem koje mora da reši, ali ovde je potpuno jasna poruka, Evropa je prosto rekla - ovo je tema o kojoj mi imamo odlučujući glas i želimo da to saopštimo i jednima i drugima, a pre svega to želimo da saopštimo Beogradu i Prištini. I mislim da je Beograd i do sada veoma mnogo radio sa Evropskom unijom i da će Beograd i ubuduće raditi sa Evropskom unijom.
B92: Na kraju krajeva, Evropska unija će preuzeti Kosovo, bar to međunarodno administriranje i tako dalje, to bi trebalo.. kada da se desi?
Svilanović: Na međunarodnim konferencijama, ja nisam jedini i drugi to često govore, Evropa ima problem sa jednim slovom L u svom imenu koje joj nedostaje. Na engleskom Evropa je glavni ter, znači onaj ko plaća sve cehove, dobre ili loše politike Vašingtona ili Moskve ili svih drugih aktera na kraju plati Evropa ukoliko su u ovom regionu. Pogledajte ko finansira troškove u Bosni, na Kosovu, u Makedoniji, to je na kraju Evropska unija i nedostaje ono L da postane tler, ključni igrač. Imam utisak da tek u poslednje dve godine Evropa pokušava da ubaci to slovo L i da konačno postane neko ko donosi odluke. Kako to ona radi? Pa, radi tako što konkretno je preuzela odgovornost za Bosnu, Evropska unija sad u suštini odgovara čak i za bezbednosni aspekt u Bosni, a ne samo za civilnu misiju. Isto su uradili u Makedoniji i Ahtisarijev plan, pa čak i ako ne bude realizovan, on u suštini sadrži tu ideju da Evropska unija preuzme odgovornost za stanje na Kosovu i verujem da će upravo ta komponenta biti ona koja će sigurno biti realizovana. Dakle, tu će biti nekakvo međunarodno prisustvo, to će prisustvo biti vođeno od strane Evropske unije. Dakle, Evropa veoma ambiciozno preuzima odgovornost unutar geografske Evrope i ovog puta je Kristina Galjak samo potvrdila tu aspiraciju Evropske unije da kad je u pitanju ne samo snošenje troškova, nego i kad je u pitanju donošenje odluka Evropa bude ključni faktor. Ona neće biti jedini, svakako će biti u značajnoj poziciji Vašington i Moskva, ali će sa Evropom neko morati da se dogovori. Pogledajte šta je suština dogovora, suština dogovora je da je praktično Buš napravio jedan mali predah i ostavio da se razgovori sada nastave kao evropsko-ruski razgovori, da tu pokuša da se postigne dogovor, što je inače još prilikom preuzimanja predsedavanja kancelarka Angela Merkel već u jednom razgovoru Putinu saopštila i to je bilo u našim medijima, upravo tu istu ideju - ovo je na neki način jedno od suštinskih bezbednosnih pitanja Evropske unije, molimo vas, budite neko ko sa nama sarađuje. To je bila njena poruka i to je ponovljena poruka sada.
B92: Naši političari mnogo očekuju od Portugalije i više njih je reklo da je to sad jako dobra stvar što Portugalija predsedava, za razliku od nekih prethodnih Portugalija nije toliko zavisna, ako sam dobro shvatila, parafraziram sve te izjave, od Amerike. Da li treba tako da posmatramo stvari?
Svilanović: Ja doživljavam to kao kurtoazne izjave zbog toga što Portugalija u ovom trenutku ima pre svega predsednika Evropskog saveta, dakle, Baroza kao bivšeg premijera koji sada ima ključnu ulogu u Evropskoj uniji samoj.
B92: To Vas pitam zato što stalno se hvatamo za nešto, kao da je to sad strašno bitno što je Portugalija, ili što će recimo Kina da preuzme ovog meseca u Savetu bezbednosti. Koliko su te stvari ključne?
Svilanović: To su detalji, to su meseci, konkretno kad je u pitanju Evropska unija to je šest meseci, kad je u pitanju predsedavanje Savetom bezbednosti to je mesec dana, za mesec dana se ništa neće dogoditi, neće se ništa dogoditi za mesec dana. Dakle, to su zaista jako kratkoročno posmatranje svega onoga što se događa, u tom smislu od Portugalije valja očekivati da nastavi posao koji su njeni prethodnici radili, dakle, prethodni predsedavajući. Ona će se ponašati kao deo evropske trojke, dakle, ne može to sada neko ko dolazi kao predsedavajući da ima potpuno nezavisnu politiku, to je ipak politika usaglašavanja, to jeste suština Evropske unije. Tome moramo da se učimo i tako treba da razumemo. Portugalija će probati da uradi sve što može, Portugalija ima neka iskustva koja su nama ostala u lepom sećanju, ja ću vas podsetiti, spoljnopolitički savetnik predsednika Evropskog saveta Baroza sada je Hoze Kutiljero. Mi smo se sretali u nekoliko navrata u poslednjih godinu dana, baš smo razgovarali samo o Kosovu. Dakle, to je čovek koji zna Balkan, koga veoma interesuje Kosovo, ja ako mogu sebi da dopustim tako da kažem, ima razumevanja za to da ne možete nešto da sečete, da treba da se vodi nekakav proces. Dakle, nije da ne znaju u Portugaliji, veoma dobro znaju, podsetiću, njegov predlog svojevremeno kako da se reši kriza u Hrvatskoj je bio jedan od predloga koji je sada, unazad kad pogledamo, jedan od suvislijih u tom trenutku.
B92: Rekli ste da očekujete letnju pauzu, nekoliko meseci primirja oko ove priče o Kosovu, i prošli put kad ste bili pričali smo o toj novoj rezoluciji koja se toliko očekuje. Četiri nacrta smo do sada videli, u poslednjem nacrtu koji su sačinile Amerika, Francuska i Velika Britanija se, tako se bar kaže, eksplicitno navodi da je Kosovo zbog istorije specijalni slučaj i da Savet bezbednosti neće moći da ga tretira kao presedan. Kako to da razumemo, celu tu priču oko presedana, specijalnih slučajeva? Pretpostavljam da je to mnogo šire od ovog našeg regionalnog problema.
Svilanović: Znate šta, to je ozbiljna tema, nisam siguran da je za ovu emisiju konkretno, kad ja pratim ono što govore...
B92: Ali bar u kratkim crtama da nam objasnite.
Svilanović: U najkraćem ću da objasnim u čemu je problem.
B92: Zašto treba ili ne treba da bude...
Svilanović: Problem je kada slušate i zvaničnike, recimo ambasadore Sjedinjenih američkih država ili prethodno Nemačke ili nekih drugih ljudi koji su u našoj javnosti govorili o tome zašto Kosovo treba da bude nezavisno ili ne, ako ste primetili, narušavanje sistema ljudskih prava je potpuno izostalo, oni više to ne izgovaraju. Dakle, kako da kažem, nešto što je svojevremeno bilo objašnjenje za intervenciju, masovno kršenje ljudskih prava, sada se više uopšte ne izgovara kao razlog za novi status Kosova. Sada se govori - pa, eto, to tako mora da bude, pa to je realnost i tako dalje, prosto govore o tome da kad je u pitanju objašnjenje jednog procesa, očigledno da je argumentacija u jednom trenutku bila jedna, da je u ovom trenutku druga, i to je za mene jedna ozbiljna tema o kojoj bi moglo da se razgovara nekom drugom prilikom. Ali za ovu priliku sada prosto samo da kažem da je tu jedan od problema, dakle, ako ste pažljivo slušali predstavnike naše Vlade ili ako ste slušali ruske, oni govore o moralnom argumentu i o pravnom argumentu, i onda kažu - ne postoji ni moralni argument više, nema Miloševića, a ne postoji ni pravni argument, jer je to narušavanje međunarodnog prava. I tako posmatrano onda očigledno na drugoj strani kao da su izostali oni argumenti koji bi trebalo da podsete šta se sve na Kosovu događalo poslednjih 10 ili 15 godina, pa da kroz takvu recimo retoriku probaju da objasne zašto se proces vodi kako se vodi. A ono što se pominje najčešće - pa, to bi bio poseban slučaj, to se ne bi odnosilo na druge, to je dosta slabo i teško objašnjvo, zato što koliko god da vi izgovarate da je nešto poseban slučaj, jednom kad to prođe kroz Savet bezbednosti, naravno da je za očekivati da se još neko podseti tog slučaja. Evo, zato je proces zastao, ali sad kad sam sve ovo izgovorio, molim vas da me pogrešno ne razumete, ja ne mislim da će sada odjednom da se sve oko Kosova izokrene i da će Kosovo da bude suštinski vraćeno pod suverenitet Srbije, pošto je u ovom trenutku pod protektoratom Ujedinjenih nacija. Ja u to ne verujem, jedan proces je jako dugotrajan i on je krenuo i on se sad nalazi u svojoj završnoj fazi, ali je tačno da u ovoj završnoj fazi... taj proces već dve godine nekako je ni na nebu, ni na zemlji i da su svi ključni akteri, Vašington, Moskva, Brisel, Priština i Beograd u ovom trenutku kao paralizovani, ne znaju kuda i kako dalje da vode proces. Očigledno su potpuno jasne pozicije Beograda i Prištine na drugoj strani, a između toga tri ključna centra kao da ne mogu da nađu zajednički jezik. U takvoj situaciji, i to je ono o čemu smo i ranije razgovarali, ili će se tražiti neko rešenje kroz rezoluciju, sada izgleda da za to nema kompromisa, vi ste pomenuli četiri predloga. Ti predlozi su tu ustvari samo da bi neko u nekom trenutku mogao da kaže - e, probali smo sve, pa toliko smo vam ponudili, a vi niste prihvatili. To je zaista ustvari bio dodatni pritisak na rusku poziciju, pa verovatno mogli su još 14 predloga da izbace da bi na kraju rekli - pa, čekaj, bilo je 18 predloga i vi se niste složili, sad moramo nešto drugo. Meni se čini da onakav koncept rezolucije kakav je do sada pripreman neće proći, ono što se meni čini realnijim u ovom trenutku to je da se ide u dva koraka, to znači da se u jednom koraku, kroz jednu rezoluciju samo umesto u prisustvu Ujedinjenih nacija uspostavi prisustvo Evropske unije, a da se eventualno naknadno traži prostor da se obave dve druge važne teme, to je šta sa Rezolucijom 1244 koja je veza za suverenitet Srbije i šta sa Ahtisarijevim planom u ostalim njegovim elementima. Ili će se na taj način postupiti ili naravno ćemo prisustvovati nečemu što bih ja ocenio kao najdramatičniji i najlošiji mogući potez, a to je da se ide sa priznanjem nezavisnosti od ključnih međunarodnih faktora, što ima svoje mane.
B92: Pričamo naravno o Kosovu, o svemu onome što proizilazi iz današnjeg sastanka Buša i Putina, i ne samo toga, ali i predsednik i premijer su danas reagovali, rekli su da očekuju da otpočne novi pregovarački proces pod okriljem Saveta bezbednosti, a premijer Koštunica je otišao i korak dalje i rekao da očekuje novog neutralnog pregovarača. Da li mi možemo to da očekujemo, koliko su takva očekivanja realna?
Svilanović: Možda je ovo što ste izgovorili odgovor na vaše pitanje od malopre o tome šta eventualno sadrži ono što je predato Putinu, o čemu mi nemamo informacije. Pa, možda su to ti predlozi, a sad odgovor na ovo što me pitate da li je to realno, ja nisam siguran da se može očekivati potpuno novi pregovarački proces i direktan susret Beograda i Prištine, imam utisak da za to ne postoji volja, ne samo u Vašingtonu, nego praktično ni kod ključnih evropskih zemalja, a malopre sam govorio o tome od kog je značaja Evropa u ovom procesu. Dakle, kad je u pitanju novi pregovarački proces, ja nisam siguran da možemo da vidimo novi pregovarački proces. Da se radi o kupovini vremena, da, da je moguće da se razgovara o tome 120 dana ili neki mesec više ili manje dodatnih pregovora u kojim ustvari niko ne očekuje da stvarnih suštinskih razgovora bude, da, to je meni nešto što mogu da zamislim. Da li je u pitanju novi pregovarač ili neka nova osoba koja će taj proces da vodi, pa ja mogu da zamislim takvu odluku, mada me je danas zbunila informacija koju nisam nigde video, nego su me novinari Politike pitali o tome da je produžen mandat Ahtisariju za još šest meseci, što će reći do kraja ove godine. To je za mene nova informacija, ona može da bude tumačena na različite načine, jedan je da je to samo papirologija, to je otprilike njegovo tumačenje da se radi o ljudima koji primaju plate, pa eto, sad je to samo nastavljeno, pošto nema odluke da je na neki način njihov status mogao da bude rešen. S druge strane, to može da se tumači i kao upravo odgovor na vaše pitanje da li će biti novog pregovarača, pa da odgovor bude ne, zašto bi mu produžavali mandat.
B92: Ali šta Vlada u Srbiji i pregovarački tim uopšte mogu da urade, koju vrstu inicijaive? Čuli smo danas da premijer najavljuje skupštinsku debatu i novu rezoluciju koja se tiče Kosova. Šta mi time dobijamo, šta time pokazujemo međunarodnoj zajednici, šta očekujete u toj rezoluciji, da li novi srpsko-američki kosovski boj ili nešto drugo?
Svilanović: Meni se čini da je u najvećoj meri to unutrašnja politika i animiranje naše javnosti u ovom trenutku. Dakle, kad idete u Parlament onda očekujete debatu, onda se svi slože na kraju pošto ste prethodno izvređaju, a na kraju su se oko Kosova složili...
B92: Možda i saznamo te nove inicijative.
Svilanović: Neki disonanti ton se čuje, ali to je otprilike to, tako da mislim da to neće mnogo doneti. Čemu to ipak može da posluži? Prema spolja to fiksira poziciju Vlade i Vlada posle toga može da kaže - mi iza sebe nemamo samo ovih nekoliko stranaka koje su u Vladi, nego imamo gotovo ceo Parlament i imamo mnogo širu podršku javnu, dakle, među građanima i u Parlamentu. Dakle, u tom smislu ta inicijativa može nešto da znači, ali kako da kažem, odluke našeg Parlamenta ne obavezuju nikog od sagovornika, međutim, eto, prosto učvršćuje Vladu u uverenju da radi jednu dobru stvar i verovatno zbog toga ide u Parlament, da bi prosto imala novi obnovljeni mandat da nastavi da bude čvrsta u razgovorima sa Sjedinjenim američkim državama, Ruskom federacijom, Evropskom unijom, da pojednostavim.
B92: Videli smo uoči ovih razgovora da Albanci nisu mnogo očekivali, bar su tako govorili, ali danas je Agim Čeku, njihov premijer, izjavio da će Kosovo biti primorano da dela ako u Ujedinjenim nacijama ne bude postignut napredak u nezavisnosti. Prethodnih dana u Koha Ditore jedan od nekadašnjih komandira OVK je otprilike rekao - OVK je spremna ukoliko ne bude brzo nezavisnost.
Svilanović: Ove izjave sa Kosova su sada jako zabrinjavajuće, ja sam u jednom trenutku u današnjem razgovoru pomenuo - recimo ako se nešto na terenu ne dogodi što bi moglo da promeni sve ove scenarije, pa izgleda neko na Kosovu počinje da razmišlja o tome da bi nešto na terenu trebalo ili moglo da se dogodi. Mene to jako brine, mislim da je to najgore što može da se dogodi, ugrožavanje bezbednosti svih koji žive na Kosovu, a tu su najosetljiviji Srbi svakako. I očigledno da raste nervoza u Prištini i čini mi se da su oni dosta pogrešno čitali signale koje su dobijali. Konkretno, Buš je bio u Tirani i posle toga je bio u Sofiji i pročitali su samo jedan deo njegove izjave, to je - Kosovo će biti nezavisno, a čini mi se da je ta izjava bila malok kompleksnija, da je ta izjava bila - biće, ali ne sada, sačekajte. Pa je posle toga poslao Viznerovu misiju, pa je putovao po Kosovum pa je onda poslao političare iz Tirane da idu na Kosovo da razgovaraju sa političarima na Kosovu, da im praktično saopšti tu istu poruku, a poruka je prilično jasna - da, to će da se dogodi, ali ne tako brzo i možda ne za mesec ili dva. I imam utisak da su oni obratili samo pažnju da prvi deo izjave i oduševljeno , da Sjedinjene američke države i predsednik se obavezao da će Kosovu doneti nezavisnost, što ne treba potcenjivati, ja mislim da je to i u našoj javnosti potcenjeno, taj deo njegove izjave, kao što je u Prištini precenjen. Kod nas je potcenjeno, prosto, kod nas ljudi zaboravljaju da se sada zaista predsednik Sjedinjenih američkih država vezao za jednu stvar koju je nekoliko puta javno ponovio. Osim toga, taj stav deli i dobar broj evropskih zemalja i to najmoćnije i najuticajnije evropske zemlje. Zato ja kažem, teško će ishod biti nekakav drugačiji, ali kad je u pitanju proces, kad je u pitanju argumentacija i kada je u pitanju vreme, pa tu je i Bušova izjava bila i u Sofiji i u Tirani, vrlo jasna. Sačekajte, to je jedan proces koji mora da se vodi i meni se čini da je suština njegove poruke bila da se da vremena razgovorima sa Moskvom i razgovorima sa Evropskom unijom, pre nego što se eventualno ne posegne za jednostranim priznavanjem. Dakle, praktično je ta opcija živa i to je nešto što uvek može da se dogodi, ali očigledno se traži, to je ono što ja zovem predah ovaj letnji, traže se putevi da se to ipak ne dogodi. I msilim da bi to bilo loše, da bi to jako uzdrmalo Evropu pre svega, i sve nas.
B92: Da, volela bih da prokomentarišemo kratko jednu vest, jednu ideju koja se čula u američkom Kongresu. Naime, tamo se čuo predlog da bi Rusija mogla da pokaže svoju dobru volju i zainteresovanost i da pošalje svoje vojnike na Kosovo da učestvuju u tim međunarodnim jedinicama. Da podsetimo, do 2002. godine ruski vojnici su bili tamo, onda su se povukli. Šta sad, kako treba da tumačimo recimo ovakvu jednu ideju koja se čula? Nismo čuli odgovor Rusa da li bi prihvatili to, da li bi otišli na Kosovo ili ne.
Svilanović: Ja mislim da je to dodatni javni pritisak, ono što se zove public diplomacy usmeren prema Moskvi i podsećanje na to da je u jednom trenutku Moskva bila zainteresovanija nego svi ostali, prva ušla na Kosovo, što je tačno. Da je u drugom trenutku procenila da nema nikakve političke, ekonomske interese, to je jedan element izjave Kasjanova koje su saopštene predsedniku Koštunici i meni, kao zvaničan stav. To je deo izjave, drugo, da vidi kuda stvari idu i da ne želi odgovornost za takav razvoj situacije, te da zato u roku od šest meseci povlači sve trupe. To jeste nešto što je jedno od ograničenja ruske pozicije danas. Dakle, pozicija Moskve koja podržava srpski stav je u dobroj meri ograničena upravo zbog toga što je u jednom trenutku Moskva povukla sve svoje vojnike i time otvorila prostor da drugi njeni partneri, da Sjedinjene američke države ili druge zemlje iz Evrope koje imaju trupe na Kosovo, kažu - čekajte, ali mi ovde nosimo odgovornost,imamo neke vojnike, može svašta da im se dogodi, a što vi sa nama ne delite odgovornost. Međutim, kako bih rekao, ne mislim da su to izjave dalekog dometa, zato što Moskva može u jednom trenutku da kaže - pa, dobro, hajde da razmislimo možda ipak o tome da podelimo odgovornost. Ne kažem da će to da se dogodi, ali čini mi se da je to, kako bih rekao, samo deo jedne polemike, za koju nisam siguran da može jako veliki rezultat da da. Kao što je svojevremeno bio Holbrukov tekst koji je rekao - ako se nešto strašno dogodi na Kosovu biće odgovorna Moskva. Ja čak mislim potpuno suprotno, ako se nešto dramatično dogodi na Kosovu da će odgovornost da padne na one koji su na Kosovu, a to je NATO, a ne Moskva i da je to Holbrukova ustvari potpuno pogrešna procena, ko će biti odgovoran sad ako bi se nešto dogodilo. Sad povezujem sa tim što ste me pitali, izjava Čekua i nekih drugih, to pripremanje javnosti Prištine da mora da se traži radikalnije rešenje, to je otprilike sad pripremanje javnosti. Ako bi se zaista tako nešto dogodilo, ustvari bi odgovornost bila na onima koji su danas formalno i zvanično odgovorni, to je NATO. Mislim da je to jedan razlog što Šefer malo-malo pa ide bilo u Prištinu, bilo kod ključnih partnera i razgovara upravo zbog toga što je svestan da su oni odgovorni za stanje na Kosovu i da su oni dužni da, ako vode jedan proces,a vode ga, da ga Kontakt grupa vodi, Savet bezbednosti vodi taj proces, da su onda dužni da obezbede da dok god traje taj proces garantuje stabilnost, bezbednost, prosto garantuje jedan mir za sve koji u tom procesu učestvuju.
B92: Imamo još malo vrmena, ne mogu da Vas ne pitam za izjave koje su se čule ovih dana i koliko su one diplomatične i koliko one mogu da znače ljudima od kojih mi ipak na neki način zavisimo, jer o statusu Kosova će se pregovarati u Savetu bezbednosti i u svim tim zemljama koje smo pominjali, kada recimo premijer kaže - vodi se srpsko-američki kosovski boj, ili kada čujemo da će se Kosovo pbraniti svim sredstvima. Na koji način međunarodne diplomate to razumeju ili je to za unutrašnju upotrebu?
Svilanović: Svaka izjava koja dođe od najvažnijih funkcionera zemlje, da li je to predsednik, premijer, da li su to ministri je izjava koja je možda sa njihove strane usmerena ka domaćem javnom mnjenju ili u jednom trenutku usmerena samo ka spoljašnjim partnerima, ali koja ustvari kad god izgovore, kako god izgovore deluje na obe strane. Prema tome, ovakva izjava kao ova što ste citirali premijera ili neke druge izjave svakako imaju svog efekta i u međunarodnoj javnosti i ja mislim da one ne pomažu u ovom procesu. Ja ih prosto doživljavam kao nervozne reakcije u situaciji koja je inače jako napeta i u kojoj i drugi daju nervozne i napete izjave, ali to nisu izjave koje mogu da pomognu da se ovaj proces vodi na jedan način u kojem bi, kako bih rekao, maksimalizujete rezultat u situaciji koja je inače vrlo komplikovana, vrlo teška i u kojoj ustvari ne vidim neki briljantan ishod, ali ne vidim ni razloga za ovakve izjave i siguran sam da nema nikakve koristi od takve izjave.
B92: Imamo još minut do kraja emisije, ja bih volela da se u ovom poslednjem pitanju i odgovoru bavimo time kao da smo deo sveta, da se vratimo na početak, na taj sastanak Buša i Putina. Naime, ovih pola sata bavili smo se sobom, jer smo mi bili eto, jedna od malih tema, ali bilo je tu nekih velikih tema koje se ne komentarišu toliko, bar ne danas u našim medijima i pitanje je koliko će se komentarisati. Kada gledamo taj njihov susret i to šta su oni pričali, šta nam sve to govori?
Svilanović: Znate šta, ja bih jako voleo da smo imali vremena da razgovaramo malo više o tome, ali razumem, Kosovo je naša tema i naravno da najviše vremena o tome razgovaramo, ali očigledno, prvo, Kosovo uopšte nije bila ključna tema, ali jeste bio zanimljiv skup. Jeste bio vrlo zanimljiv sastanak, on nije veliki sastanak po odlukama koje su donete, velike odluke tu nisu donete moj je utisak ni na jednu od tema. Ovo je trebao da bude gest koji je Buš učinio da pokaže da uvažava Putina. Moj utisak je da se dosta toga dogodilo na simboličnom nivou, prvo, on jeste uvažio Putina, ali je istovremeno prihvatio na neki način poraz sopstvene politike u drugom mandatu. Konkretno, čovek vodi Sjedinjene američke države već šest godina, ima još manje od dve godine do kraja mandata. Politika je u tom periodu Sjedinjenih američkih država bila obeležena u velikoj meri unilaterizmom i kritika pre svega iz Moskve, a i od drugih, bila je da svet ne može da bude ni bipolarni kao u vreme hladnog rata, ali ne može ni da bude unipolarni kao u periodu narandžastih i ostalih revolucija, da mora da bude multipolarni. I ustvari, kad pogledate rezultate šta su se oni dogovorili, oni su se dogovorili da će o štitu da nastave da razgovaraju NATO i Rusija, oni su se dogovorili da će o Kosovu da nastave da razgovaraju Evropa i Rusija. Teza o multipolarnosti je dobila snažnu podršku, rekao bih, ne zato što je Buš to želeo, ali moj utisak je, njihov samit je okončan ustvari velikom promocijom ideje da Sjedinjene američke države više ne mogu same da donose odluku i da moraju da prihvate da su tu i drugi partneri, čak možda ne u istoj ravni i ne odmah u istoj ravni, i možda ne samo Rusija, nego pre svega Evropska unija, i otuda taj glas koji je vrlo snažno došao iz Brisela, iako samo od portparola. Dakle, za mene je to važna poruka ovog skupa, da polako prisustvujemo završetku jedne faze i početku možda jedne druge faze. Pazite, imate dva lidera, jedan ima 20 meseci do kraja mandata, Buš, i to će biti ocenjena verovatno kao jedna od najlošijih spoljnih u poslednjih ne znam koliko decenija Amerike zbog poraza u Iraku. Sa druge strane imate Putina koji ima 10 meseci do kraja mandata i njegova će politika biti ocenjena kao najuspešnija, jer prvi put odnosi predsednika je uspešan u spoljnoj politici. Dakle, ovo jeste jedan vrlo interesantan trenutak i videćemo kuda će stvari dalje da se kreću. Ja verujem da će to biti prostor za razgovore i za analize i u našoj javnosti, da malo budemo svet i da shvatimo da je Kosovo samo deo te jedne šire slike. Moj utisak je da mi malo vodimo računa o tome, ali sa druge strane, ne treba da zaboravimo glas koji je došao iz Brisela, to je ozbiljan glas i Beogradu i Prištini - vi ste Evropa, sa nama razgovarate o svim problemima bez obzira što su tu drugi koji mogu da pomognu i da odmognu u nekom trenutku.
B92: Gospodine Svilanoviću, hvala Vam što ste bili večeras gost Poligrafa.
