Izvor: Danas, 15.Dec.2014, 23:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika matura tek 2019. godine
Beograd - Velika matura, koja bi trebalo da zameni prijemne ispite za upis na fakultete najranije bi mogla da bude uvedena 2019. godine, što znači da će taj ispit na kraju četvorogodišnjeg srednjoškolskog obrazovanja prvi put polagati generacija koja će 2015-2016. godine upisati srednju školu. Ministarstvo prosvete namerava da pomeri rok za uvođenje velike mature, koja je po sadašnjem zakonu predviđena za kraj školske 2017-2018. godine.
Pomoćnica ministra prosvete Zorana >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Lužanin izrazila je nadu da će koncept velike mature biti završen do 1. septembra 2015, kako bi učenici već na početku prvog razreda srednje škole znali šta ih čeka na kraju. Ona je rekla da će se velika matura uvoditi postupno, kao što je to bilo sa završnim ispitom na kraju osnovnog obrazovanja i da Ministarstvo neće izlaziti sa konceptom tog ispita dok ne čuje mišljenje škola i univerziteta.
Lužanin je podsetila na rezultate istraživanja Tima stručnjaka za reformu visokog obrazovanja, sprovedenog na uzorku od 7.500 maturanata srednjih škola, po kojima je dva i po puta više učenika reklo da bi volelo da se upiše na fakultet preko završnog ispita i liste želja. Ona je navela da se najpre mora postići saglasnost svih učesnika da nam je velika matura potrebna, te da taj ispit mora biti efikasan, ali ne preskup. Na pitanje Danasa kako obezbediti regularnost ispita koji će zameniti prijemne na fakultetima, Lužanin je odgovorila da treba posmatrati iskustva zemalja koje su već uvele veliku maturu.
Ministarstvo prosvete organizovalo je juče informativni dan o maturi, na kome su iskustva izneli stručnjaci iz Hrvatske i Slovačke. Maja Jukić, direktorka hrvatskog Nacionalnog centra za vanjsko vrednovanje obrazovanja je navela da veliku maturu svake godine polaže oko 35.000 kandidata i da je taj ispit obavezan za gimnazijalce, kao i za đake stručnih škola koji žele da upišu fakultet. Na maturi su obavezna tri predmeta - maternji jezik, prvi strani jezik i matematika, a sem toga učenici biraju izborne predmete, u zavisnosti od fakulteta koji žele da upišu. Jukićeva je kazala da postoje fakulteti, poput umetničkih, stomatologije i medicine, koji traže polaganje dodatnih ispita.
Podsetimo, program opšte, stručne i umetničke mature najpre je trebalo da bude donet do kraja školske 2013-14. godine, pa je odložen za kraj 2017-18. Prethodno rukovodstvo Ministarstva prosvete formiralo je komisiju koja je u okviru projekta IPA 2008. uradila početni koncept maturskog ispita, a prema rečima Zorane Lužanin, taj dokument nije odbačen već će poslužiti u predstojećoj javnoj raspravi.
Pomenuti koncept predviđa da svaki učenik, bez obzira koju srednju školu završava, morao da polaže četiri testa. Ideja je da opšta matura, koju će polagati gimnazijalci, bude sastavljena od srpskog, odnosno maternjeg jezika, matematike, prvog stranog jezika i jednog izbornog predmeta iz grupe opšteobrazovnih. Osim toga učenici bi mogli da biraju i dodatne predmete, ukoliko žele da prošire mogućnost konkurisanja na veći broj fakulteta.
Umetnička matura takođe bi imala četiri obavezna dela - umetnički teorijski i praktični deo, srpski i strani jezik, dok bi stručna matura imala stručni teorijski i praktični deo, srpski jezik i jedan izborni predmet. I đaci iz ovih škola bi mogli da biraju dodatne ispite sa liste opšteobrazovnih predmeta ukoliko žele da prošire šanse za konkurisanja na više fakulteta.
