Izvor: Politika, 26.Apr.2013, 09:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velika matura
Kako trenutno stoje stvari, novi koncept velike mature polagaće sadašnji sedmaci u junu 2018. Iako su se sve informacije brižljivo skrivale od javnosti, ova vest i sam koncept završnog ispita u srednjoj školi obelodanjeni su na sednici Nacionalnog prosvetnog saveta i istog trenutka uzburkali đake, roditelje, ali i nastavnike i profesore.
Koliko vidimo po reakcijama – sve su negativne.
Namera tvorca ovakvog sistema bila je da završni ispiti u školama budu visokog kvaliteta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kako bi se podigao i kvalitet studenata. Jer, profesori već godinama govore kako im dolaze sve nepismenije generacije. Takođe, Srbija mora da poveća procenat visokoobrazovanih kadrova, jer tako nalažu Evropa, tržište i 21. vek.
Hvale vredne ideje, dok se ne pogledaju činjenice, a one govore da:
– nije svaka petica – petica: kriterijumi ocenjivanja nisu usklađeni u svim osnovnim i srednjim školama
– u školama je na kraju godine uobičajena slika roditelja koji opsedaju zbornice i učenika koji mole profesore da im povećaju ocena iz određenog predmeta, jer će im onda i drugi profesor izaći u susret
– u Srbiji je iz dana u dan sve više nezaposlenih i tehnoloških viškova, veliki broj njih upravo sa fakultetskim diplomama
Osim toga, javna je tajna kako se polaže mala matura: nastavnici koji dežuraju ne samo da ne prate da li neko prepisuje već diktiraju đacima tačne odgovore. Prema podacima Foruma beogradskih gimnazija, bar polovina đaka upiše željenu srednju školu zahvaljujući prepisivanju i drugim nedozvoljenim radnjama.
Ukoliko se i velika matura bude organizovala na isti način i ona bude jedino merilo za upis na fakultete, sve govori da se ona neće mnogo razlikovati od male. A to onda dalje znači da će biti onih „srećnika” koji su se domogli željenog indeksa, jer su im profesori „gledali kroz prste” kako bi i njihova škola imala veći rejting, ali i onih koji su uprkos znanju i trudu „izgurani” sa liste jer su njihovi profesori bili principijelni.
Drugi deo ove priče je nesposobnost prosvetnih vlasti da „preseku” loše stanje u školstvu: kako se približe zacrtani termini za reformu koju su sami kreirali, tako se pomeraju rokovi za neke naredne godine. Tako je prvo pomerena reforma gimnazija, a učenici i dalje uče iz nastavnih planova starih više od dve decenije. Takođe, svake se godine obećava upis na fakultete u skladu sa potrebama tržišta rada, a ne apetitima fakulteta i željama maturanata, pa se na kraju ipak upisuje na hiljade budućih pravnika, ekonomista, medicinara…
Očigledno, pošto i koncept reforme i pare za nju zavise od odnosa snaga u parlamentu, koji je trenutno preokupiran „važnijim” problemima, najlakše je da se obrazovanje nacije ostavi za neka bolja vremena. Nama ipak deluje da nema više šta da čeka. Najlogičniji potez bi bio da se uvede nova matura, ali i ostave prijemni ispiti na fakultetima. Jer se stalno zaboravlja: nije svako za indeks i ne mora svako da ima diplomu.
Sandra Gucijan
objavljeno: 26.04.2013.
