Izvor: Vesti-online.com, 19.Dec.2015, 07:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velika evropska porodica

"Srpski narod postaće član velike evropske porodice. Srbija više neće biti moneta za potkusurivanje računa između velikih sila. Nestaće straha od novih ratova, a narod će se posvetiti podizanju svog i opšteg blagostanja, uz podršku ujedinjene Evrope.

Rad će postati jedina i uistinu prava vrednost.

Duhovna narodna blaga, vera, porodica, sve kulturne tvorevine, privatna svojina, biše zaštićeni i obezbeđeni. Otpočeće nam bolji život.

Iz krvi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << najboljih sinova Evrope naići će i za Srbiju novo doba, doba mira i narodnog blagostanja".

Ne, ovo nije iz premijerovog obraćanja posle nastavka istorijskog puta Srbije u evropsku nedođiju. Citat je sa plakata pod naslovom "Šta će biti kad pobedi nacional-socijalizam", koje je okupatorska vlast 1943. godine lepila širom porobljene otadžbine, nemački uredno, na pravilnoj ćirilici.

Samo, umesto zastave sa zvezdicama, jagoda i šampanjca, u krupnom planu, usred proglasa - ogroman kukasti krst. Mada, kad čovek malo bolje razmisli, neke drastične razlike i nema...

Vođa je, odmah pošto je potpisao još jedan korak ka bezuslovnoj kapitulaciji, čestitao građanima Srbije veliki uspeh, zbog čega se oduševljenom narodu digla kosa na glavi.

Rekorder u proizvodnji magle, Blerov odlikaš u školi obmane i prevare, u današnje moderno doba, hvala Bogu svemogućem, ne mora da lepi plakate. Tu su novine, televizija, internet, ono "srpski narod postaće član velike evropske porodice..." odjekuje zloslutno etrom, jer iza tih velikih i praznih reči marširaju desetine uslova i ucena.

"Otpočeće nam bolji život", obećavaju plakati, informeri i pinkovi, uz sasluženje ostalih koji lutaju i sapliću se u trci za Vođin osmeh i lepu reč. Sve nam raste, ponajviše uši, uskoro ćemo početi da njačemo u horu ponavljajući Njegovu mantru kako nas je sramota koliko dobro živimo.

Srpsko izmoždeno magare klanca za mršavom šargarepicom dok mu preko rebara pucaju batine. Gleda u plavo sunce posuto zvezdicama dok mu oči ispadaju, gladnom, prebijenom i poniženom svakodnevnim lažima koje mu sipaju u magareće uši.

Kod Švaba se te '43. bar mogla dobiti konzerva, ili parče dvopeka, našla se i među njima poneka dobra duša koja je u novčaniku nosila sliku familije i tutkala pod nos namrgođenom okupiranom narodu.

Čime će Srbija, ranjava i iznurena kao pomenuto magare, platiti taj famozni put u Obećanu zemlju koja se kruni kao kula od peska? Šta ćemo dobiti zauzvrat, a odrekli smo se sopstvenog srca, uz obećanje da ćemo promeniti i svest, zatucanu i primitivnu, kojoj su draži krsna slava i porodica, nego gej parada i NATO?

Dobićemo šipak i šupalj nos do očiju, a izgubićemo sve.

Avaj, slepci su trasirali put bez povratka, a ti se grešni Srbine češi i gde te ne svrbi. Kad se oni izmaknu, a ti se strovališ u bezdan, teši se da si bio nejak i da se nizašta nisi pitao.

Za fenomenalan uspeh nazvan otvaranje poglavlja, Vođa se zahvalio osobito Nemcima, rekavši da su još jednom dokazali da drže obećanja.

Valjda nije ono - sto za jednog.

Nastavak na Vesti-online.com...