Izvor: Vesti-online.com, 20.Jun.2016, 05:07   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Velika bruka srpske vlasti (5): Vučić kao Nikson?

Zanimljiv prikaz zbivanja oko savamalske bruke ima Đorđe Vukadinović, glavni urednik lista "Nova srpska politička misao".

- Kada sam pre dve nedelje Savamalu uporedio s aferom Votergejt, nisam slutio da će razvoj događaja u narednim danima ići po gotovo identičnom obrascu. Naime, i Niksonova administracija je u prvi mah stvar ignorisala i pokušavala da je zataška.

A onda je, kada se afera rasplamsala, pokušala da je amortizuje naglašavanjem da "predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sa tim nema ništa" i da upravo on "insistira da se stvar raščisti do kraja".

Kada ni to nije pomoglo, ostavke su, zbog "objektivne odgovornosti" (premda su "delali u najboljoj nameri"), podnela dvojica najbližih Niksonovih saradnika. No, kao što je poznato, ni to nije okončalo aferu sve dok lanac odgovornosti nije stigao do samog vrha.

Čisto sumnjam da će i ovde lanac odgovornosti stići baš do "vrha", ali je, u svakom slučaju, potpuno u pravu Saša Janković kada kaže da se ova afera nipošto ne može okončati samo jednom ostavkom i samo političkom odgovornošću.

Stvar je jednostavna. Ne radi se tu o pukom komunalnom sporu i benignoj "grešci u koracima", kao što premijer i lojalni mediji pokušavaju da predstave.

Neko je sve to morao organizovati. Neko je morao izdati naređenje policiji da se ne odaziva na pozive, koordinirati komunalce i elektrodistribuciju, naložiti ograđivanje prostora oko srušenih objekata...

Barem neki od tih poteza i koraka nadilaze nadležnost i moć žrtvovanog "vrha gradske vlasti".

Postoji, međutim, jedan aspekt analogije Votergejt-Savamala koji je, gotovo sigurno, neadekvatan. Zapravo, dva.

Nikson je protiv sebe imao praktično sve medije. A u Srbiji su - izuzev nekoliko koji se trude da ostanu objektivni - skoro svi dnevni listovi i, doslovno, sve televizije s nacionalnom frekvencijom pod totalnom kontrolom vlasti.

Druga razlika je mnogo važnija. Nikson je, naime, uprkos javnom pogromu i poniženju koje je doživeo, bio ozbiljan i - sa stanovišta interesa SAD - veoma uspešan predsednik.

I kamo lepe sreće kada bi Vučić za Srbiju bio makar upola takav.

Ma koliko to bilo traumatično i ponižavajuće za jednu tako veliku silu, izvlačenje iz vijetnamske močvare omogućilo je Americi da razreši dugogodišnji unutrašnji konflikt i prevaziđe podelu koju je vijetnamski rat izazivao u nacionalnom tkivu, da istovremeno spoljnopolitički prodiše, moralno se "opere" u očima svetskog javnog mnjenja...

1. Srbija ima Vučića, zakon joj ne treba

2. Bekovski par građana

3. Začaran krug kleveta i laži

4. Policija se oglušila na pozive

5. Tajna video-snimaka

Uostalom, da ništa drugo nije učinio, već samo "otvaranje Kine" - revolucionarni zaokret u odnosu prema Pekingu - učinilo bi ga jednim od najuspešnijih predsednika.

Nikson je bio neka vrsta "žrtvenog jarca", koji je položen na oltar "vijetnamskog sindroma" i nacionalne katarze. On je platio najveći lični i politički ceh, ali SAD su od njegove politike i njegovih poteza imale veliku i dugoročnu korist.

U Srbiji , po svemu sudeći, stvari stoje upravo obrnuto. Ovde zemlja plaća i plaćaće ceh jedne neumerene političke megalomanije i jedne poluuspešne konverzije iz ekstremnog nacionaliste u radikalnog evropejca.

A pošto niko - ni pristalice, niti stranci - ne veruje da je ta konverzija uspešna, konačna i potpuna, od Vučića se traži da ustupke čini još više i još brže nego što se, na primer, tražilo od njegovih prethodnika.

Moglo bi se dogoditi da noć između 24. i 25. aprila ne bude zapamćena po izborima i drami oko toga ko je sve i ko nije prešao cenzus nego po izbijanju najveće afere u istoriji "napredne" Srbije.

Da zlo bude gore, on im još, direktno ili indirektno, daje dodatnog povoda za te sumnje i nepoverenje. Ma šta mislio o aktuelnom američkom ambasadoru, ili Majklu Devenportu, više je nego neukusno bilo gledati njihovo tabloidno razvlačenje i blaćenje prethodnih dana.

Takav tretman američke diplomate nisu imale ni kada smo sa SAD ratovali.

I potpuno je irelevantno da li je ovo neukusno medijsko mrcvarenje samo nervozna režimska reakcija na aferu Savamala ili pak smišljeni manevar da se biračko telo SNS-a drži u stanju permanentne "patriotske" namagnetisanosti, dok se, s druge strane, ispod žita i pažnje javnosti, revnosno odrađuju i ispunjavaju zahtevi tih istih ambasada.

Ne tvrdim da je ovo drugo slučaj, mada na to često liči. To jest, veoma često su najžešće grdnje na račun zapadnih ambasadora bivale uvertira u najveće kapitulantsko popuštanje (u pogledu Kosova, sporazuma s NATO-om, MMF-om itd).

Tvrdim, međutim, da je to, u svakom slučaju, glupo, grubo i primitivno. I što je najvažnije, nipošto ne doprinosi ni jačanju položaja Srbije, a ni ugledu aktuelne vlasti.

Ako neko misli da se time "šalje signal Moskvi", kako "skrećemo" ili zaokrećemo s evropskog puta, verujem, to jest, siguran sam da bi u Moskvi mnogo više voleli da, na primer, propustimo neke manevre "NATO i partneri" ili da smo odložili potpisivanje ili ratifikaciju nekog od sporazuma s NATO-om, nego što se raduju zbog toga što se u ponekom prorežimskom tabloidu američki ambasador malo provlači po blatu.

To bi bio daleko veći i mnogo delotvorniji znak državničke ozbiljnosti i suvereniteta.

Verujem da je Vučić bio kao retko kada iskren kada je aktere iz Savamale nazvao "idiotima". Nevolja je, međutim, što su ti "idioti", po svemu sudeći, ili njemu bliska ili sa njemu bliskim osobama povezana lica.

Uostalom, ni Nikson nije naredio, niti u prvi mah znao za provalu svojih "idiota" (u krugovima njegove administracije interno su ih zvali "vodoinstalateri") u sedište Demokratske stranke.

Ali ga to nije spaslo afere i odgovornosti - podseća Vukadinović.

Nastavak na Vesti-online.com...