Izvor: Politika, 16.Dec.2012, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Velika Albanija” čeka izdavača
U zaostavštini poznatog srpskog istoričara dr Branka Peruničića nalazi se i rukopis „Nastajanje velike Albanije na Balkanu” obima oko 15.000 stranica
Kad je svojevremeno objavljena studija dr Branka Peruničića „Pisma srpskih konzula iz Prištine (1890–1900)”, ovo istoriografsko štivo, zasnovano na pomnom, dugotrajnom istraživanju arhivskih izvora prvog reda, izazvalo je veliku pažnju naučne i najšire javnosti.
Uzavrela politička svakodnevica ondašnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << SFR Jugoslavije i Srbije, te 1985. godine, bila je snažno obeležena sve otvorenijim nastupom nosilaca separatističkih i nacionalističkih projekata koji su jasno pretili razgradnji savezne države.
Nesposobnost državnog i partijskog vrha, začaurenog u dogmatizam i samoljublje, da odgovori na izazove duboke ekonomske, političke i društvene krize, samo je davala vetar u leđa osokoljenom separatizmu, pogotovo pokretu kosovskometohijskih Albanaca za otcepljenje od Jugoslavije i za stvaranje velike Albanije.
U takvim okolnostima knjiga dr Branka Peruničića i u njoj do tada objavljena, malo poznata ili nepoznata građa, bitno je osvetlila dublje slojeve srpsko-albanskih odnosa, što znači da je dala mogućnost i za punije, kvalitetnije i odgovornije sagledavanje zbivanja na Kosovu i Metohiji.
„U razgovoru sa kćerkom uglednog srpskog istoričara, književnicom Zoricom Peruničić, saznali smo ovih dana da se u rukopisnoj zaostavštini njenog oca nalazi i obimno delo „Nastajanje velike Albanije na Balkanu”, s pratećom arhivskom dokumentacijom na oko 15.000 stranica.
U ovom rukopisu, dr Peruničić je izneo sintezu i arhivsku građu o velikoj Albaniji, istraživanu tokom više decenija, čemu je doprinela i činjenica da je bio jugoslovenski ambasador u Tirani između 1946. i 1948. godine.
Povodom Peruničićeve smrti, njegov kolega, akademik Andrija Radenić je pre dve decenije napisao u „Politici”: „Izuzetnu istrajnost u naučnoistraživačkom radu je demonstrirao svakodnevnim višečasovnim radom u arhivima Srbije na pregledu i odbiru istorijskih akata, zarad njihovog sačuvanja od zaborava štampanjem, i to u radu kojim se produžavao njegov svakodnevni sedmočasovni ili osmočasovni kancelarijski rad u SANU (Peruničić je od početka 1960-ih do kraja života bio koordinator naučnog rada SANU – prim. a.).
Plodovi tog i takvog, moglo bi se reći jedinstvenog po istrajnosti i trajanju, arhivskog istraživačkog rada, bez prekida 40 godina, iskazani su u 36 voluminoznih knjiga i stotinak rasprava, članaka, priloga. Našao je vremena i za objavljivanje novootkrivenih detalja prošlosti na stranicama naše ’Politike’, od interesa i za širu čitalačku publiku”.
Uz „Pisma srpskih konzula iz Prištine (1890–1900)”, Peruničić je objavio i dela „Svedočanstva o Kosovu” i „Zulumi aga i begova u Kosovskom vilajetu”.
„Skroman”, kaže nam književnica Zorica Peruničić, „moj otac bio je beskompromisno posvećen samo nauci i istraživanju. Izričito je odbijao primamljive ponude, na primer da bude predavač na univerzitetima u Kaliforniji, Njujorku ili Parizu. Njegov ideal bio je da iza sebe ostavi vredno naučno delo. Moj otac ostavio mi je amanet da rukopis ’Velika Albanija’, neobjavljen za njegovog života, ugleda svetlost dana.”
Ovaj tekst, koji možda može da tome doprinese, završićemo argumentima akademika Andrije Radenića:
„Peruničićeve knjige su izuzetne i po dokumentaciji istorijskog razvoja naših mnogobrojnih državnih, sudskih, upravnih, prosvetnih, kulturnih i naučnih institucija, kao i onih političkih, društvenih i socijalnih. Njegovi spisi mogu doprineti i otkrivanju dubljih korena naših sadašnjih nedaća. Nepoznavanjem Peruničićevih istoriografskih doprinosa moglo bi se, takođe, potvrditi da je istorija učiteljica života samo u teoriji apstraktnih razmatranja a ne i u pragmatici konkretnih, sudbonosnih pitanja”.
Gradovi Srbije
O tematskom opsegu rada dr Branka Peruničića, njegovoj dubokoj predanosti istraživanju arhivske građe i nastojanjima da rekonstruiše glavne istorijske tokove u prvom veku moderne Srbije, svedoče monografije o 25 gradova Srbije, o Beogradu, Kraljevu, Čačku i Gornjem Milanovcu, Valjevu, Smederevu, Petrovcu na Mlavi, Paraćinu, Požarevcu, Svetozarevu, Despotovcu sa okolinom…
Ostavio je za sobom i nezaobilazna dela „Postanak i razvitak baština na području Subotice od 1868”, „Zemljišna svojina u Srbiji 1815–1845”, „Društvo srpske slovesnosti 1841–1864”, „Srpsko učeno društvo 1865–1893. i Srpska akademija nauka 1886–1893”...
Gotovo bez izuzetka, dela dr Peruničića, redovno velikog formata, nisu imala manje od 600, a često bi premašile 1.000, u nekim slučajevima i 2.000 stranica štampanog teksta.
Slobodan Kljakić
objavljeno: 16/12/2012
