Izvor: Blic, 05.Mar.2014, 18:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velibor Aleksić: Kakav je stvarno bio moj otac Mija
Otac je voleo svoje uloge i za svaku je odvajao deo života, ali posao nije donosio kući, kaže Velibor Aleksić.
Kroz fotografije iz predstava i filmova u kojima je ostvario najznačajnije uloge, brojne nagrade i lične predmete, izložba „Mija Aleksić - Biti glumac“, koja je otvorena u ponedeljak u Muzeju Narodnog pozorišta, podseća na jednu od retkih i neprolaznih glumačkih veličina ovog prostora.
Postavka autora Bobana Stefanovića pripremljena je povodom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << devedesetogodišnjice rođenja Milosava - Mije Aleksića (26. septembar 1923. Gornja Crnuća). Premijerno je i predstavljena prošle godine u Kulturnom centru Gornjeg Milanovca, koji je i realizator izložbe.
Obeležio jedno vreme
Mija Aleksić je ostvario i više od 60 uloga na filmu i televiziji. Dobitnik je najviših priznanja, među kojima su i Oktobarska i Sterijina nagrada, Dobričin prsten, Zlatni ćuran i Nagrada za životno delo Festivala u Sopotu. Preminuo je u Beogradu 12. marta 1995, i sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.
- Otkrivamo i manje poznatu Mijinu stranu, a to je crtanje i slikanje, kojima se bavio za svoju dušu. Početkom devedesetih na Savincu pokrenuta je Likovna kolonija „Mina Vukomanović Karadžić“, Mija je pozvan da gostuje, ali zbog zdravlja nije mogao da prisustvuje, pa je poslao nekoliko radova koji se i danas čuvaju u Kulturnom centru Gornjeg Milanovca i njih sada izlažemo - navodi autor Boban Stefanović.
Porodica Aleksić je za ovu izložbu rado ustupila i lične predmete, nagrade i tekstove iz kojih je vežbao glumac „pretplaćen na uspeh i kvalitet“. Velibor Aleksić, diplomirani inženjer pomorstva, koga svet glume nije zanimao kao ni njegovog pokojnog brata, kaže da je Mija bio kao i svaki drugi otac.
- I samo jednom sam video da ima strah i tremu, kada je spremao monodramu „Daleko tamo“. Tada je imao nacrtanu kompletnu scenu na papiru i po tim nacrtima je preuredio dnevni boravak i do u detalja vežbao svaki pokret. Kada smo nakon predstave ušli u garderobu, bio je mokar do gole kože - navodi Velibor.
Pamti kako je kao dete voleo da gleda „Pop Ćiru i pop Spiru“ jer bi stajao sa strane, kuda prolaze statisti, i uvek dobijao slatkiše.
- Iskreno, za mene je očeva najbolja uloga u filmu „Čovek iz hrastove šume“ Miće Popovića.
Mija Aleksić je počeo da glumi na školskim priredbama, a debitovao je još kao gimnazijalac u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu. Pukim slučajem je izbegao streljanje đaka 1941, a nakon rata brzo je postalo jasno da njegov talenat prevazilazi kragujevački teatar. U Narodnom pozorištu u Beogradu debituje 1949. ulogom stražara u Šekspirovom „Hamletu“, igraće i u Jugoslovenskom dramskom, Ateljeu 212 i na drugim scenama, a svakom novom rolom na televiziji i filmu osvajaće i publiku i kritiku.
- Znao je da se nosi s popularnošću i da zaštiti porodicu. Nije mu bilo teško da da autogram, ali kada bismo odlazili u restoran, nastojao je da bude okrenut ka zidu kako nas ljudi ne bi neprekidno uznemiravali. Na letovanju bi odlazio na pecanje, a kako bi mu stalno dobacivali, znao je da se naljuti - bacio bi štapove i ljutito rekao kako čovek ne može na miru ni da peca. Međutim, ljudi su se i tome smejali - kaže Velibor.
Mijine glumačke zapovesti
Uvek počinji sve iz početka! Smešno je ono što je istinito! Ne forsiraj ulogu nego postepeno osvajaj, ali sa strašću! Daj sebi vremena da odigraš suštinu! Igraj estradu kao najvišu komediju! Od smeha do suza jedan je korak! Voli publiku, ali joj se ne udvaraj! Igraj za partnera, jer on igra za tebe! Ceni reč, ali i ćutanje! Stotinu predstava igraj kao i prvu, ali bolje!
Najčitanije SADA:
