Izvor: Večernje novosti, 11.Nov.2016, 20:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vekovi u cepanicama

Niko se nije pojavio, a ostaci hrasta trule li, trule. Verovatno više ništa ne može da se uradi na nekoj vrsti oživljavanja ove grdosije. KAD je završen deo šumadijskog auto-puta između Ljiga i Preljine - da je Tito hteo bio bi ceo gotov pre pola veka - skoro niko da spomene viševekovni hrast koji je pre neku godinu bio smetnja na trasi budućeg Koridora 11. Selo Savinac kod Takova postalo je poznato i popularno zbog suprotstavljenih mišljenja o sudbini moćnog hrasta. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << U odbranu hrasta skočili su meštani, opozicioni predstavnici, pojavila su se raznorazna ekološka društva, pa neizbežne nevladine organizacije, ljudi u pravoslavnim mantijama, inženjeri, pesnici, ljubitelji prirode, ekolozi, dokonolozi, i ko zna ko još. Protesti i danonoćne straže okružili su nevini hrast za koji se procenjivalo da je star oko šest vekova. - Nema tog čoveka koji bi upalio motornu testeru i pokušao da sruši hrast - poručivao je predsednik Mesne zajednice Savinac Miliša Nikolić. Trezveni geometri su pokušavali da objasne da nije mogao da se izbegne ovaj put, da je zaobilaznica preskupa, da se hrast nalazi na nezgodnom mestu između dva tunela, da je moguće skupo i neizvesno presađivanje, i tako redom. Totalno su bili zbunjeni rukovodioci azerbejdžanske kompanije "Azvirt", jer je njihova računica pokazivala da svako kočenje radova znači oko 150.000 penala mesečno, a pritom nisu shvatili čemu ovolika halabuka. Posebno nisu razumeli - a kako da shvate - političke poruke u razrešavanju hamletovskog biti ili ne biti sa hrastom. Znamo šta se na kraju desilo: po nalogu izvođača hrast je isečen u debele komade. Brojni stručnjaci su govorili da će uzeti mladice iz sačuvanog korena i presaditi ih u portu nekog od obližnjeg manastira. Kao znak poštovanja, ali i kao mogućnost da buduće generacije imaju podmladak nekad čuvenog hrasta koji je, uz ostalo, svojevrsni višestolećni zapis. Vekovi su završili u cepanicama. Završena je i "sporna"deonica puta. Niko se nije pojavio, a ostaci hrasta trule li, trule. Verovatno više ništa ne može da se uradi na nekoj vrsti oživljavanja ove grdosije. Zar vam se ne čini da je priča tipično srpska. Geometri, auto-put, protesti, politikantstvo, obećanja, i - zaborav. Milomir Kragović, književnik i novinar

Nastavak na Večernje novosti...