Izvor: Politika, 26.Jan.2014, 10:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vek i decenija od osnivanja „Politike”
Svečani koncertom u Beogradskoj filharmoniji obeležen jubilej našeg lista, izuzetan i za svetske okvire
„Politika”, svedok srpske stvarnosti poslednjih vek i deceniju, sinoć je sama bila tema lepe vesti. Centralna svečanost povodom 110 godina od osnivanja lista održana je u Beogradskoj filharmoniji, uz prisustvo visokih državnih zvaničnika, ministara, poslanika, predstavnika diplomatskog kora, verskih zajednica, kulture, medija kao i samih novinara, lektora, urednika, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prelamača – svih onih koji svakoga dana učestvuju u stvaranju ovog lista.
Koncert zakazan za pola osam za malo da je kasnio. Došavši pre svog resornog ministra zaduženog za kulturu, premijer Srbije Ivica Dačić, pozdravivši se pre toga s predstavnicima „Politike”, u holu Filharmonije, pozvao je ministra kulture Ivana Tasovca: – Taso, gde si, počinje koncert ? Mala anegdota ubrzo je dobila razrešenje dolaskom doskorašnjeg prvog čoveka ove muzičke institucije i aktuelnog ministra.
U kratkom govoru Ljiljana Smajlović, glavni i odgovorni urednik lista, pozdravila je sve prisutne i rekla da bi Srbija bila nezamisliva bez jednog pravog i ozbiljnog, nacionalnog lista kakav je „Politika”.
– Uz „Politiku” Srbija je postala politička nacija i zato smo posebno ponosni na osnivače Ribnikare koji su je 1904. pokrenuli – istakla je ona.
Zvanice koje su u zdanje na Studentskom trgu počele pa pristižu oko 19 časova umesto uobičajenih intervjua i zvaničnih izjava, sada su se našle u ulozi gostiju i s novinarima vodili neformalne razgovore.
Među prvima je pristigao prestolonaslednički par Aleksandar i Katarina Karađorđević, načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, u civilnom odelu i sa suprugom, vladika lipljanski Jovan, muftija beogradski Muhamed Jusufspahić, rabin beogradski Isak Asiel, američki ambasador Majkl Kirbi sa suprugom, šef Delegacije EU Majkl Devenport, ruski ambasador Aleksandar Čepurin, bivši ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić i ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić. U goste „Politici” došao je i nekadašnji srpski premijer i lider DSS-a Vojislav Koštunica.
Emir Kusturica pojavio se, za razliku od velikog broja zvanica, neformalnije obučen, svojstveno stilu u kojem je i do sada viđan, a s njim je na svečanost stigao i akademik Matija Bećković. Oni su posle koncerta među poslednjima napustili salu, sačekavši da ostali gosti izađu, provodeći vreme u prijatnom ćaskanju.
Svet filma na svečanosti predstavljali su režiser Goran Marković, Predrag Ejdus, a likovnu umetnost slikar Ljuba Popović.
Naš list ugostio je i predstavnike privrede, pa je u Beogradskoj filharmoniji viđen i biznismen Branislav Grujić, u društvu voditeljke Branke Nevistić.
Osmeh i posebne simpatije izazvao je dolazak nekadašnjih vrsnih novinara naše kuće, između ostalih Borka Gvozdenovića, Slavoljuba Đukića, Branke Otašević, Bogdana Ibrajtera Taneta, Miška Stojanovića i Mome Pantelića, kao i Zorane Purić, supruge nekadašnjeg dugogodišnjeg direktora Danila Purića.
Muzički program je započeo kompozicijom Samjuela Barbera a izvedbom ovog adađa dirigovao je Muhai Tang, šef dirigent, koji poslednjih godina sarađuje s Beogradskom filharmonijom. Nizali su se potom zvuci Bele Bartoka i nezaobilazne arije Žorža Bizea.
Dačić: „Politika” samo hrabro
Premijer Ivica Dačić našalio se na početku govora da je po oprečnim informacijama koje je dobio tiraž prvog broja „Politike” bio 1.500 primeraka, ali da ga je glavna urednica Ljiljana Smajlović obavestila drugačije, rekavši da je bilo 2.450 primeraka.
Dačić je podsetio da je u vreme kada je nastao list koštao pet para i nikada nije bio žuta štampa, „za razliku od ’Pulicerovih’ izdanja od kojih je taj izraz i nastao i koja su koštala jednu malu žutu kovanicu”.
– Kada razmišljam o „Politici” dva su detalja na koja prvo pomislim. Prvi je taj da je u vreme njenog nestanka 1904. samo u Beogradu izlazilo više od 70 listova i drugi da je tadašnja dvoipomilionska Srbija imala svega 420.000 pismenih ljudi.
Novinari i prijatelji „Politike”
Za buduće hroničare narednog jubileja, reporteri „Politike” su zabeležili da je na njen 110. rođendan pao prvi sneg u 2014. Članovi Redakcije posle svečanosti u Filharmoniji nastavili su slavlje u restoranu „Klub književnika”.
Uz zvuke benda „Beogradski akustični orkestar” počela je opuštenija zabava za novinare i prijatelje Redakcije. Među gostima koji su se iz Filharmonije preselili u restoran u obližnjoj Francuskoj ulici bili su i Vuk Jeremić, Emir Kusturica, Ivan Tasovac, Branislav Grujić...
Kuriozitet novina da se štampaju tokom noći potvrđen je i u restoranu. Prvo, vruće izdanje „Politike” namenjeno najudaljenijim krajevima zemlje i inostranstvu, sa oznakom jedne zvezdice, u kojima je bio i kratak izveštaj s koncerta u Filharmoniji, sa znatiželjom su čitali brojni gosti.
Po razdraganosti prednjačile su mlade kolege s Beogradske hronike ali nisu zaostajali ni novinari drugih rubrika. U razgovoru, podsećajući na prošle decenije, kada su oni najpre bili novinari a potom i urednici, mlađim kolegama svoja iskustva prenosili su Miško Stojanović, Moma Pantelić, Borko Gvozdenović i drugi „Politikini” doajeni.
Niko nikoga nije sinoć učio kako se postaje saradnik i novinar ,,Politike”, zato što je na ovom druženju u retko veseloj, istovremeno retko svečanoj atmosferi, na kojoj bi danas svakako mnogi pozavideli, vladao baš onaj poznati ali teško uhvatljivi duh ,,Politike”.
Zahvaljujući njemu, sinoć su kao i u proteklih 110 godina, tim čvrstim a nevidljivim nitima, bili povezani ljudi koji danas stvaraju ovaj list, oni koji u njemu sarađaju i koji ga vole.
Osetili su to sinoć i redovni gosti Kluba kljiževnika, od kojih neki nisu mogli da skriju neku vrstu zavisti što i sami nisu među gostima ,,Politike”.
Istina, možda se to izveštaču samo pričinilo, ali će čitaoci svakako imati razumevanja ukoliko je taj možda pogrešan utisak opravdana posledica atmosfere u kojoj je sinoćno druženje povodom 110 rođendana ,,Politike” odisalo i nekom vrstom naročite strasti – one strasti do koje novinari drže ukoliko im je stalo do odgovornosti prema javnoj reči, do istine i brige za istinu, bez obzira na to ko žrtva istine može da bude.
Po završetku poslednjeg izdanja proslavi su se priključili i oni čiji je zadatak bio da zaključe broj na čijoj se naslovnici u zaglavlju drugi dan zaredom našla rimska oznaka „CXI”.
N. Belić, A. Cvetićanin
objavljeno: 25.01.2014
