Izvor: RTS, 08.Dec.2014, 16:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vek Niške deklaracije
U Nišu je 7. decembra doneta takozvana "Niška deklaracija" kojom Srbija definiše ciljeve "Velikog" rata i postavljaju se temelji buduće Jugoslavije.
Niška deklaracija doneta je u jeku Kolubarske bitke i dva dana posle formiranja koalicione Vlade Nikole Pašića sa naprednjacima i oslobodnjacima. Ona definiše ujedinjenje južnih Slovena kao ratni cilj Srbije.
"Vlada Kraljevine smatra kao najglavniji i u ovim sudbonisnim trenicima jedini zadatak oslobođenje i ujedinjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sve naše neslobodne braće Srba, Hrvata i Slovenaca", iz Niške deklaracije.
Niška deklaracija doneta u zgradi Oficirskog doma, gde je Skupština Srbije zasedala 1914. godine dok je nIš bio ratna prestonica. Deklaraciju je predložila Vlada i njen tadašnji predsednik Nikola Pašić.
Vek kasnije, dok se sala Oficirskog doma renovira, istoričari ocenjuju da Niška deklaracija ukazuje na veće ambicije Srpske vlade. Taj dokument su podržali kralj, intelektualna i kulturna elita u Srbiji.
"Ono što nije legitimno je to što se narod nije pitao. Narod nije izašao da glasa da li želi zajednicu sa Hrvatima i Slovencima", kaže Boban Janković, istoričar.
Iako se često o Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca i kasnije Jugoslaviji govori kao o pogrešnom potezu ili propuštenoj šansi, politikolog Slaviša Kovačević se ne slaže sa tim. On smatra da je donošenje Niške deklaracije bio mudar potez Nikole Pašića.
"Meni se čini da su svi kasniji potezi tadašnjeg Jugoslovenskog, odnosno Srpskog vrha vezani za unutrašnje uređenje te novonastale države bili pogrešni i da se u toj državi nije na najbolji način institucionalno i politički izrazio interes Srbije", kaže Slaviša Kovačević, politikolog.
Niška deklaracija direktno je inicirala Krfsku deklaraciju tri godine kasnije. Novu državu Srba Hrvata i Slovenaca objavio je regent Aleksandar Prvi Karađorđević, 1. decembra 1918. godine.
rts.nis@rts.rs
+381 18 236 588
