Izvor: Blic, 10.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večno mlad
Večno mlad
'Reno' je lansiranjem 'tvinga' 1993. napravio pravu revoluciju u proizvodnji malih automobila. Ukus kupaca tog doba, ali i praksa većine proizvođača, sa današnje tačke gledišta mogla bi da se okarakteriše kao prilično konzervativna. Vozila takozvanog A segmenta imala su, uglavnom, kockastu formu, jasno odvojen odeljak za motor, konvencionalna rešenja unutrašnjosti... 'Tvingo' je uneo puno inovacija u klasu i, praktično, postao začetnik jednoprostornog MPV >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koncepta u svom segmentu.
Skeptici, međutim, nisu predviđali dug vek naslednika 'renoa 4', kako je u doba nastanka viđen 'tvingo' (kasnije je ta uloga pripisana 'kanguu'). Razloga za to bilo je na pretek: neobična prednja svetla (asocirala su na žablje oči), vetrobran postavljen u istu ravan sa (kratkim) poklopcem motora, izuzetno široka bočna vrata, samo jedan prednji brisač, antena za radio smeštena u sklopu kućišta levog spoljašnjeg ogledala... Pri tom, klizna zadnja klupa sa deljivim naslonom (uzdužni hod od 180 mm) bila je potpuna novost, a digitalna instrument tabla smeštena na sredini prednjeg panela, neposredno ispod vetrobrana, delovala je previše futuristički i skupo za tu klasu. Za mnoge je bio sporan i razigrani kolorit presvlaka i detalja enterijera, ali 'tvingo' ne samo da je uspeo da poživi izuzetno dugo (čak 11 godina na tržištu bez drastičnih izmena) već je dostigao tiraž od preko 2,4 miliona primeraka. Koliko su u 'Renou' bili ispred vremena te 1993. najbolje ilustruje podatak da se brojna rešenja sa 'tvinga' danas mogu naći kako kod direktnih konkurenata, tako i u daleko prestižnijim vozilima.
Automobil dugačak nepunih 3,5 metara pretrpeo je trostruko 'zatezanje bora': prvo je usledilo 1998. (minorni zahvati na prednjem braniku i svetlosnim grupama, ojačane kočnice, širi pneumatici, unapređena stabilnost...), drugo je usledilo 2002. (novi materijali za unutrašnjost, paleta boja i dekoracije na spoljašnjosti), a najnovije je obavljeno početkom jeseni ove godine. Izmene su se svele na usavršavanja mehanike (uvođenje 'kvikšift' automatizovanog menjača i verzije sa pogonom na gas), kvaliteta obloga, proširenje spiska opcionala, palete raspoloživih boja i ojačanje strukture karoserije, kako bi se udovoljilo sve strožim bezbednosnim normativima. Na izgledu vozila ponovo nisu obavljene posebne intervencije, jer tim koji pobeđuje ne treba menjati.
'Reno tvingo' izdvaja se (za klasu kojoj pripada) prostranom kabinom, fleksibilnim prtljažnikom (zapremina varira od 168, preko 261 do 1.096 l, po VDA normama), ali i dobrim voznim karakteristikama. Motor od 1.149 ccm sa 16 ventila (preuzet iz 'klija') razvija 75 konja, što vozilu mase samo 850 kg osigurava vrlo pristojne performanse. Maksimalna brzina je blizu 170 km/h (tačnije 168), ubrzanje do stotke za 11,7 sekundi, a prosečna potrošnja je skromnih 5,8 l. Zahvaljujući odličnom menjaču, 'tvingo' je i izuzetno elastičan, pa i na najmanji pritisak papučice gasa reaguje živahno i bespogovorno zalazi u više obrtaje. Nažalost, obrtomer nije deo standardne opreme, tako da se ne može sa preciznošću tvrditi pri kom broju obrtaja buka počinje da smeta slušanju muzike ili konverzaciji u vozilu. U svakom slučaju, podnošljiva je od 120 do 130 km/h. Kvalitetan sistem oslanjanja i pneumatici (neuobičajenih) dimenzija 155/65 R 14, čine 'tvingo' stabilnim vozilom, sa kojim je moguće izvoditi i raznorazne nestašluke. Imajući u vidu da je najnovije osveženje malog 'renoa' obavljeno pre samo par meseci, može se zaključiti da Francuzi, još uvek, nemaju nameru da menjaju 'tvingo'. Nova generacija, međutim, mogla bi (prema nekim nezvaničnim informacijama) da se na tržištu pojavi 2006. godine.
Aleksandar Andrić
.jpg)
