Izvor: Danas, 12.Avg.2015, 10:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večno gostoprimstvo
Rožaje se menja. Bivša kasaba, uljuljkana u živopisnoj kotlini od Dimiškine klisure do Golog brda i Ganića krša, živi novi život.
Povučena, do izolovanosti. Uprkos istočnom kraku kopnenog dela Jadranske magistrale, u očigledno uglancanom ruhu asfaltiranih sokaka, raskomoćena je varoš, ispod Bandžovog brda, po zelenim terasama, na 1.000 metara nadmorske visine.
Blizu ultravioletnog zračenja, a daleko od ozonskih rupa. U netaknutoj prirodi, prepunoj neobjašnjivih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << razlika i simpatičnih kontrasta. Kao dvolirke na grudima tek isprošene neveste, nižu se seoska naselja Biševo, Radetina, Bukovica, Koljeno, Bijela Crkva, Paučina, Bašča, Grižica, Ibarac, Plunci, Balotići, Radeva Mahala, Lucie, Kalače, Ćosovica, Crnča, Bogaje, Malindubrava, Klanac, Jablanica, Lovnica, Besnik, Crnča, Bovanj, Bać, Grahovo, Seošnica, Radetina, Kajevići, Dračenovac.
Podno najzabitijih planinskih masiva. Tako gde Sunce salutira usamljenim vrhovima. Kao bedem, osmeh je leden. U carstvu netaknute prirode, prepune raznolikosti i sličnosti, desetak kilometara od unikatnog izvora Ibra. U hidrološkoj vladavini šest vrela, niko ne ostaje ravnodušan. Ni na pogled prema planini Hajli (2403), večito snežnom privesku severnih Prokletija, na kojima ima mesta, gde ljudska noga još nije kročila.
Dokazuju to stabla, prava kao strele. Stasite jele, smreke i tanke omorike. Visine iznad dvadeset metara. Ispod zimzelenog drveća, vladaju zadivljenost i strahopoštovanje. Dok se gleda u nebesa i koluta očima, poput zumiranja tornjeva ili najviših vrhova katedrala, odnosno plamičastih minareta, ljubitelji prirode mogu svakom stoletnom stablu da se poklone. Kao svetinji, ali od silnog klanjanja bi rizikovali da deformišu kičmu. U sred gustiša, čija visina neodoljivo podseća na nebodere u Nemačkoj, Francuskoj, Švajcarskoj i Luksemburgu, u kojima sadašnje generacije školovanih Rožajaca masovno idu trbuhom za kruhom.
- Stani, stani Ibar vodo - naručuju nostalgičari, dok iskusniji gastarbajteri, navikli da bez presedanja premošćuju muke načete duše, šeretski akcentuju: Halt, halt Ibarwaser.
Zvuči kao dobrodošlica. Ili pozivnica, da se obiđe najmlađa crnogorska opština (31,7). Prepoznatljiva, ne samo po nesebičnoj prirodi, nego i po gostoprimstvu. Ukorenjenom, još od 7. veka, kad su Iliri udarili mu safirske temelje.
Sve se umnogome menja, samo je rožajsko gostoprimstvo večno, Ono je zaštitni znak poharane varoši, kao što su trajni beleg mahale, podeljene po plemenima Kuča, Kurtagića, Agovića, Zejnelagića, Agića.
U njima otkucava rožajski damar.
