Izvor: Večernje novosti, 14.Dec.2015, 19:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Večni život trofejima

LOVCI im oduzimaju život, postaju trofeji, ali im večnost daje muzejski preparator Filip Knežević iz Beograda. Kroz njegov atelje u zemunskoj ulici Ševina 22, za poslednje dve decenije prošlo je hiljade životinja - od ptica, riba, kornjača, rakova, zmija, preko jelena, divljih svinja i medveda, pa do tigrova, nosoroga, jaguara, lavova... Svaka životinja, ulov sa naših lovišta, ili egzotičnih safari tura, koje je Filip preparirao, neuništiva su umetnička dela. Krase muzeje, “glume” >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << u filmovima i ponos su vlasnika širom Srbije i sveta. Muzejski preparator je, kako kaže Filip, vajar, slikar, ali i mesar. Strpljenje, pažnja, hirurška preciznost, ljubav prema životinjama, dugogodišnje učenje, sve mu je to omogućilo da ovlada ovom slojevitom veštinom. - Ako se radi kako treba, veoma je teška - kaže nam Filip. - Na početku se odvaja koža životinje, a meso ribe, ili divljači, može na trpezu. Po merama i tačnim proporcijama koje su uzete sa tela životinje, telo preparata se vaja u gipsu, stiroporu, ili pur-peni. Preko se montira koža. Kod krzna se glava fiksira ekserčićima, a svežina i autentičnost, očiju, njuške vraćaju slikanjem. Zanat, umetnost, hobi ili najjednostavnije, kako Filip kaže, posao koji mu pričinjava veliko zadovoljstva, naučio je od oca Rajka. - Bio je slikar i preparator Prirodnjačkog muzeja, a imao i svoju školu prepariranja - kaže naš sagovornik. - “Novosti” su pisale o njemu pre 35 godina i čuvam taj primerak kao lepu uspomenu. Rastao sam uz ovaj posao i u početku nisam ni sanjao da će i meni postati životni poziv. A sada se nadam da ću jednoga dana i sam moći da otvorim školu i prenesem znanje o muzejskom prepariranju koje danas retko ko radi.Filip sa leopardom Preparati ruskog sibirskog lososa, drinskog lipljana i ogromna sabljarka iz Bokokotorskog zaliva privuku pažnju na samom ulazu u ušuškani atelje skrojen u drvetu i toplim bojama. Sa gornje police prikrada se kameleon, a sa zida posmatraju srndać i rak donet iz Tihog okeana. Svuda čaše sa slikarskim četkicama, sterilnim hirurškim nožićima, rukavice... - Ruski sibirski losos jedan je od prvih koje sam uradio, a kasnije su dolazili sve veći izazovi. Najstariji nosorog u Evropi spada u egzotičnije primerke koji su prošli kroz moje ruke. Sada se nalazi u Prirodnjačkom muzeju, a bio je i deo scenografije filma “Mi nismo anđeli”. Radio sam antilope, leoparde, geparde, tigrove, ulove strastvenih lovaca, kojima evropska divljač nije bila dovoljna atrakcija. Ribe su, međutim, najinteresantnije za rad - tvrdi Knežević. Kako kaže, dok se suši, riba gotovo potpuno izgubi boju. Živost, vernost i njen izgled dok je bila u vodi, vraća se bojom i četkicom. - Radi se kao slika, ali u barem tri sloja, da bi se ostvarila svežina - kaže Knežević. - Zato se ova muzejska metoda i razlikuje od drugih vrsta preparacije kojom se može “priučiti” i preko interneta. Morske ribe su još i teže, jer su prepune ulja i teško se odvaja koža. Od rečnih je najteže raditi soma, zbog izuzetno tanke kože bez krljušti. Do sada je preparirao više od 10 medveda, a oni spadaju među teže preparate koji sa rade i po dva meseca. SOM OD 130 KILOGRAMA - NAJVEĆI izazov i najteže prepariranje bio je som od 130 kilograma, uhvaćen u Dunavu kod Đerdapa pre nekoliko godina - kaže Knežević. - Radio sam ga tri meseca, ali je na kraju rezultat vredeo truda. Pre nekoliko godina bio je deo postavke Istorijskog muzeja, a sada je u Nemačkoj, kod našeg čoveka koji ga je otkupio od ribara. PREPARIRANjE UZ MUZIKU - PAMTIM zgodu kada sam preparirao sabljarku, uhvaćenu u Bokokotorskom zalivu. Vlasnik restorana je otkupio ribu od alasa, a ja sam ponudio da otkupim kožu, a da njemu ostanu šnicle. Pristao je i rano ujutru na kotorskoj pijaci sam odvajao kožu sa sabljarke od 30-ak kilograma. Međutim, brzo se okupilo puno sveta, pa su doveli i muziku koja me je sve vreme pratila dok sam radio.

Nastavak na Večernje novosti...