Izvor: Southeast European Times, 12.Avg.2011, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Većina srpskih studenata želi da emigrira

Nezaposlenost i male plate navode se kao glavni razlog napuštanja zemlje.

12/08/2011

Biljana Pekušić za Southeast European Times iz Beograda – 12.8.2011.

Srbija se nalazi na drugom mestu u svetu po „odlivu mozgova“, navodi Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID). Oko 150.000 mladih, obrazovanih ljudi emigriralo je u zapadne zemlje od 1991. godine.

Eksperti kažu da su poteškoće u pronalaženju posla glavni razlog što obrazovani >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << ljudi odlučuju da odu.

„Podaci o broju nezaposlenih mladih ljudi u Srbiji su uznemirujući. Svako dvoje od pet mladih ljudi starosti od 15 do 25 godina je nezaposleno“, izjavila je za SETimes zamenica direktora kancelarije USAID u Beogradu Merilin Šmit.

Skoro 40 odsto studenata smatra da su veze, a ne stručnost, glavni faktor za dobijanje posla, pokazuje nedavna studija Beogradskog univerziteta, dok samo petina njih smatra da im je diploma glavni adut za dobijanje posla.

„Diplomirao sam pravo pre četiri godine, sa prosečnom ocenom 8,9. Od tada sam imao sedam razgovora za posao, ali uvek je posao dobio neko drugi ko je imao prijatelje ili rođake u tim kompanijama ili institucijama“, izjavio je za SETimes 27-godišnji Beograđanin Srđan Glišić.

Zato bi ogromnih 63 odsto studenata želelo da ode, pokazuje studija Beogradskog univerziteta, mada je to blagi pad od 3 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Taj alarmantni trend je još problematičniji s obzirom da u Srbiji stručno obrazovanje jedne osobe iz određene oblasti košta u proseku 210.000 evra.

„Posebno razočaravajući jeste podatak koji pokazuje da više od polovine mladih ljudi ne veruje nijednoj javnoj instituciji“, izjavila je za SETimes sociolog Jasmina Miletić.

Ako vlada hitno ne unapredi svoj imidž, tvrdi Miletićeva, neće biti nikog ko će moći da radi u institucijama EU kada one budu uspostavljene.

Studenti ne mogu da nađu posao čak ni dok studiraju i roditelji su primorani da finansiraju njihovo obrazovanje u više od dve trećine slučajeva.

„Poslovi koje nude studentske zadruge su slabo plaćeni. Godišnja školarina na Elektrotehničkom fakultetu, na kojem sam ja, iznosi 1800 evra i moji roditelji svakog leta uzimaju kredit da bi je pokrili i plaćaju vrlo visoke rate kamate“, kaže za SETimes student treće godine Miloš Petranović.

„Pripremili smo novu Strategiju za zapošljavanje za period 2010-2020. Trebalo bi da se stvori ekonomska klima za otvaranje novih radnih mesta i to je najvažnije da bi mladi ostali ovde“, izjavila je za SETimes Radmila Bukumirić-Katić, pomoćnica ministra rada.

Eksperti se slažu da je pre 15 godina Srbija imala prednost u odnosu na druge zemlje u regionu, ali je nakon toga malo investirala u obrazovanje, a ekonomija je u konstantnom padu.

Trenutno specijalisti za informacione tehnologije najlakše dobijaju posao, ali čak i oni to čine u proseku posle 20 meseci i sa platama između 450 i 700 evra mesečno – što je mnogo manje nego u razvijenim zemljama.

Prema podacima Nacionalnog biroa za zapošljavanje, 686 osoba se vodi kao nezaposleni IT stručnjaci sa univerzitetskim diplomama. Od januara 2011. godine samo 208 ih je našlo poslove.

„Strane korporacije ovde imaju listu škola čije studente zapošljavaju i drugu za studente koje ne zapošljavaju. To je zato što naš obrazovni system nije dobar i ne proizvodi specijaliste koji mogu da rade u savremenim kompanijama“, kaže direktor Centra za slobodno tržište Miroslav Prokopijević za SETimes.

Nastavak na Southeast European Times...