Izvor: RTS, 09.Apr.2014, 20:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći porez na imovinu za preduzeća
Porez na imovinu koji će platiti preduzeća i na desetine puta je veći nego prethodnih godina. Razloga je više - u obračun je ušla naknada za građevinsko zemljište, osnovica je tržišna vrednost lokacije, a za razliku od poreza na stanove, lokalne vlasti na rast poreza za preduzeća nisu uvodile ograničenja. Novina je i da su firme prvi put u obavezi da poresko zaduženje same obračunaju.
Nekadašnji Radnički univerzitet "Đuro Salaj", sličnog imena i dalje je na lokaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u prvoj zoni Beograda. Do ove godine njihov porez na objekte bio je milion dinara. Po novoj osnovici, trebalo bi da plate više od šest miliona dinara.
"Ja moram da kažem da firma neće moći da opstane sa ovim porezom, mi poslujemo 63 godine", kaže suvlasnik i direktor firme "Đuro Salaj" Ivan Kovačević.
Privrednici okupljeni u Biznis klubu u Valjevu uputili su zahtev opštini da izmeni propise po kojima će porez plaćati i do osam puta više. Novom zakonu zameraju i to što je ukinuo olakšice za kvalitet gradnje.
"Objekti koji su stari 100 godina svrstavaju se u istu kategoriju kao i novi objekti. I druga stvar, opštinska odluka po kojoj je procenjena vrednost poslovnog prostora od 1.150 evra potpuno je nerealna, jer znamo da se cena kreće negde oko 300 evra", kaže predsednik valjevskog biznis kluba Desimir Tadić.
Poreznici za sada prebrojavaju pristigle prijave. Sledeći korak je procena da li su firme prijavile realan porez.
"Ukoliko nisu, postoje dve mogućnosti. Jedna je poziv na kancelarijsku kontrolu, da donesu dokaze i papire o vlasništvu i površinama i drugim vrstama nekretnina koje imaju, ili ako do toga ne dođe, a imamo i dalje sumnje da poreska prijava nije u redu, da se ode na terensku kontrolu, da se utvrdi na licu mesta šta poseduje dotično pravno lice", kaže gradski sekretar za finansije Beograda Slobodan Milosavljević.
Preduzeća imaju mogućnost da umesto tržišne, za osnovicu prijave takozvanu fer vrednost imovine. Međutim, i to je nepovoljno, jer su mnoga zbog dobijanja kredita tu vrednost predstavljala većom. Stručnjaci ipak smatraju da je novi zakon otklonio najveću nepravdu starog.
"Veći porez su plaćali oni koji koji bolje posluju, čak ako i ne poseduju neku naročito vrednu imovinu. Istovremeno su mali porez plaćala preduzeća koja imaju relativno veliku imovinu a ostvaruju male prihode", kaže ekonomista Milojko Arsić.
Zbog realne procene skoka poreza firme bi, kažu, trebalo da uporede koliko su ranije plaćale naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, jer je ona sada u poreskom zaduženju i ne plaća se posebno.
