Izvor: Politika, 13.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veći PDV ne rešava problem
Za ekonomiste računica je sasvim jasna: veći porezi u isti mah znače i rast inflacije
Najavljeno povećanje poreza na dodatu vrednost spada u jednu od iznuđenih mera tekuće ekonomske politike, koja nije neuobičajena za većinu savremenih država ali, sama po sebi, neće dugoročnije rešiti naš problem sve izvesnijih budžetskih neravnoteža, izjavio je za naš list profesor dr Miladin Kovačević, dodajući da su nama potrebni novi i izdašniji izvori prihoda, a ne puko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << povećanje jednog od poreza.
Šta nam se može dogoditi ako se, ipak, posegne za takvim rešenjem? Po mišljenju Kovačevića, ništa drugo do ono što i drugima – opašće promet, uvećaće se utaje poreza (evazija), a veći broj preduzetnika skliznuće u sivu ekonomiju. Sadašnja, gornja stopa PDV-a od 18 procenata, po njemu, sasvim je primerena našim uslovima. Ona će, kako Kovačević očekuje, kratkoročno doneti neke pare, ali dugoročno takav potez nije produktivan.
Šta je rešenje? Ono, kako reče, što odavno znamo, ali nikako da se za to odlučimo – da započnemo ozbiljnu reformu svekolike javne potrošnje. Od administracije države Srbije u Beogradu do najmanje opštine na jugu republike, i to od vrha do dna. Mora se najveći deo javnih izdataka, pa i za penzije, recimo, preneti na druge izdašnije i stabilnije izvore finansiranja. Ne mora stalno porezima da se rešava svaka oskudica para u državnoj kasi.
Za Stojana Stamenkovića, urednika Makroekonomskih analiza i trendova, povećanje PDV-a u isti mah znači i rast inflacije. Zbog toga, kako je upozorio, u svim procenama najvažnijih parametara za ovu godinu, on i njegov tim stručnjaka ulaze sa inflacijom od oko deset odsto, iako se u svim zvaničnim dokumentima operiše sa stopom od osam odsto, plus-minus dva poena. Tu i ostale odluke iz domena poreskih zakona valjalo bi dobro odmeriti, jer i najavljeno povećanje akciza na gorivo, cigarete i alkohol ne znači ništa drugo nego inflatorno finansiranje budžeta. Stamenković smatra da to nije valjan put za rešavanje manjka prihoda u budžetu.
Za profesora dr Jurija Bajeca sama činjenica da Srbija s najnižom stopom PDV-a u ovom kraju može donekle značiti sasvim dovoljnu provokaciju za državu da je poveća za koji procentni poen. On misli da to nikako ne bi trebalo da se odnosi na donju stopu od osam procenata, jer je uglavnom vezana za hranu i najosnovnije životne potrebe najvećeg broja građana. Ponovo se, kaže, poseže za najjednostavnijim i najskupljim načinom pribavljanja budžetskih prihoda – većim porezima, jer je mnogo teže „juriti” one koji ih izbegavaju ili pronaći neke nove izvore prihoda za državnu kasu. Po njemu, povećanje akciza na gorivo, alkohol i donekle na cigarete spada takođe u veoma „komforne” mere za fiskalne prihode, ali i ta zahvatanja imaju svoje granice. Zbog pada cena sirove nafte, a time i goriva na našim pumpama, akciza na derivate trenutno nije prevelika, ali šta ako cena tih energenata krene naviše kao što je to bilo polovinom prošle godine. Postaće kontraproduktivna mera. Dobro je, kaže, što se niko nije „setio” da poveća poreze na plate, jer je to, uz sve ostale, najveći i najizdašniji kanal, ali to bi nam mnogo umanjilo konkurentnost u regionu po troškovima rada.
PDV, po Bajecu, treba eventualno povećati jedino ako se iscrpe svi drugi načini za uravnoteženje prihoda i rashoda budžeta. Moramo se, konačno, kako reče, nečega i odreći u ovo vreme sveopšte finansijske i ekonomske krize u svetu i kod nas.
S. Kostić
[objavljeno: 13/01/2009]
.jpg)
