Izvor: RTS, 20.Avg.2009, 09:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Večernje klinike za i protiv
Dozvole za rad večernjih klinika dobilo 20 ustanova. Ministarstvo zdravlja smatra da je uvođenja dopunskog rada u državne ustanove dobra mera. Kritičari tvrde da je ideja o večernjim klinikama propala.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, ugovore o dopunskom radu u matičnoj ustanovi sklopilo je oko 500 zdravstvenih radnika.
Dozvole za organizovanje večernjih klinika dobilo je 20 zdravstvenih ustanova, dok je njih 76 planove za obavljanje dopunskog rada tek dostavilo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ministarstvu zdravlja.
Kritičari uvođenja dopunskog rada u državnim zdravstvenim ustanovama tvrde da je ideja Ministarstva zdravlja o večernjim klinikama propala.
Plastični hirurg Aleksandar Urošević, jedan je od dvanaestorice hirurga Klinike za opekotine, plastičnu i estetsku hirurgiju, koji je dobio dozvolu da dodatno radi u svojoj ustanovi.
Sa dopunskim radom počeo je krajem juna i od tada, posle redovnog radnog vremena, učestvovao je u pet intervencija, pa mu je i julska plata bila veća.
"Pacijenti su najzainteresovaniji za usluga iz estetske hirurgije. Pružamo i neke manje hirurške intervencije, za one osiguranike koji nemaju svojstvo osiguranih lica, odnosno za one koji žele to da na brži i efikasniji način završe", rekao je dr Aleksandar Urošević iz Klinike za opekotine, plastičnu i estetsku hirurgiju KCS.
Na klinici, usluge po cenama, koje su kažu, dosta niže nego kod privatnika, za sada je dobio 41 pacijent. Od septembra očekuju više posla.
Slično je i u Institutu za reumatologiju, koji je među prvima, još u februaru dobio dozvolu za organizovanje večernjih klinika.
Za novac i bez čekanja, građani najčešće traže prijem kod najpoznatijih stručnjaka.
"Bolesnici koji dolaze da zakažu redovnim putem svoj pregled, ne mogu biti ugroženi, zato što se ovaj posao obavlja van redovnog radnog vremena", rekao je direktor Instituta za reumatologiju Nemanja Damjanov.
Ministarstvo za, Lekarska komora protiv
Međutim, kritičari tog rešenja i dalje tvrde da je ovde reč o uzurpaciji i komercijalizaciji državne imovine.
"Zašto bi neko potražio privatnu zdravstvenu uslugu u državnoj ustanovi u kojoj plaća doprinose. Ako mu treba, otići će u privatni sektor. Pokazalo se da su liste čekanja sve duže, a da zapravo to nije zaživelo u pravoj meri", rekla je Zorica Marković iz Udruženja zdravlje.
Lekarska komora Srbije nije bila protiv toga da državne ustanove organizuju dopunski rad na način propisan pravilnikom, ali kako kažu za tako nešto su potrebne mnogo detaljnije pripreme.
Doktorka Tatjana Radosavljević iz Lekarske komore Srbije smatra da najveću štetu od svega ovoga imaju i imaće pacijenti.
U resornom ministarstvu ocenjuju da se dopunski rad polako uspostavlja, i da je to neosporno dobra mera.
"Mi dosledno sprovodimo dopunski rad, potpuno uvereni da je ovo dobar koncept, i da on predstavlja uvođenje reda u funkcionisanje zdravstvenih ustanova", rekla je Ivana Mišić iz Ministarstva zdravlja.
Ministarstvo zdravlja će krajem godine uraditi detaljnu analizu primene ove mere, dok iz Lekarske komore najavljuju da će kompletnu analizu imati već u oktobru.
Do tada, očekuju da Ustavni sud konačno razmatra njihovu inicijativu za ocenu ustavnosti dela zakona koji predviđa uvođenje dopunskog rada u državnim ustanovama i oštre sankcije za lekare koji rade u privatnim ordinacijama posle redovnog radnog vremena.
