Izvor: B92, 09.Maj.2013, 00:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća stopa smrtnosti među mlađima
Beograd -- Po broju rođenih Srbija se ne razlikuje mnogo od razvijenih evropskih zemalja, ali smo po stopi (opšte) smrtnosti je među najgorima na planeti, pišu Novosti.
U Institutu društvenih nauka ocenjuju da poseban problem predstavlja izuzetno visoka stopa mortaliteta mladih i sredovečnih, jer je prema poslednjim podacima, zbog prevremene smrti, Srbija izgubila 410.622 godine života, odnosno 64 godine na svakih 1.000 stanovnika.
Mereći gubitke, naša zemlja se nalazi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na vrhu evropske lestvice.
"Kada se govori o populacionoj politici, uvek se akcenat stavlja na nedovoljno rađanje, iako se po tome Srbija ne razlikuje od ostalih zemlja. Ako se, pak, gleda stopa opšte smrtnosti, tu je razlika među državama ogromna, a mi spadamo među najgore na svetu", objašnjava za Novosti mr Ivan Marinković, iz Instituta društvenih nauka, autor istraživanja. "Činjenica je da se povećava prosečno trajanje života, ali samo zato što je smanjena smrtnost dece i odojčadi, dok istovremeno nije smanjena stopa mortaliteta među mlađim i srednjim generacijama. U nekim periodima je ona čak i povećana".
Koliko je situacija ozbiljna, najbolje pokazuje podatak da je, između dva popisa stanovništva, Srbija zabeležila 290.000 umrlih više nego rođenih.
"A da smo, na primer, imali stepen smrtnosti kao Švedska, kod nas bi sada bilo obrnuto i ne bismo uopšte govorili o negativnom priraštaju", dodaje mr Marinković.
ULOŽENO SE NE VRAĆA "Sistem ulaže u dete od njegovog rođenja, prvo kroz formalno obrazovanje, a potom neformalno sticanje iskustva, zatim zdravstvenu zaštitu... ", nabraja prof. Savić. "Ako se nečiji život ugasi sa 40-50 godina starosti, odnosno tek u dobi kada je radnik u prilici da vrati društvu ono što je ono u njega uložilo, posledice prerane smrti su očigledne".
Najviše godina je izgubila „bejbi bum generacija“, odnosno oni rođeni između 1955. i 1959. godine, ali je ovakva situacija donekle očekivana jer su, prema rečima autora, oni i najbrojniji. S druge strane, razlike među polovima su daleko izraženije, pa žene u Srbiji spadaju među najugroženije u Evropi.
U Institutu društvenih nauka otkrivaju i glavne ubice, među kojima prednjače - tumori. Tako je, samo u 2010. godini, usled ove bolesti stanovništvo Srbije izgubilo 134.601 godinu, odnosno 2.106 na 100.000 stanovnika. Na drugom mestu su kardiovaskularne bolesti koje su, u istom intervalu, odnele 117.426 godina. Treće mesto je pripalo nasilnim smrtima - nesrećama, ubistvima, samobistvima... One su odgovorne za 54.814 izgubljenih godina života, što je čak 858 godina na 100.000 stanovnika.
Ovakav demografski disbalans ne brine samo statističire i „društvenjake“, a Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta, ukazuje na ekonomske posledice:
"Kad prevremeno umiru mlade ili srednje generacije, tada svakako štetu trpi cela država. Reč je o generacijama koje su radno najsposobnije i najproduktivnije. S druge strane, sistem od prevremenih smrti ima i svojevrsnih „ušteda“, jer se penzije primaju mnogo kraće, a nema troškova ni oko zdravstvene nege. Ipak, ovi "benefiti“ su daleko manji od negativnih posledica".
