Izvor: RTS, 27.Maj.2012, 12:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća potrošnja nije rešenje
Podsticanje domaće potrošnje, kao recept za izlazak iz ekonomske krize, nije primenljiv na Srbiju, jer bi direktno uticao na povećanje spoljnotrgovinskog deficita zemlje, kaže guverner Dejan Šoškić.
Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izjavio je da podsticanje domaće potrošnje, kao recept za izlazak iz ekonomske krize, nije primenljiv na Srbiju, jer bi to direktno uticalo na povećanje spoljnotrgovinskog deficita zemlje.
"Podsticanje domaće potrošnje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << može da ima efekta na velike ekonomije, koje najveći deo te potrošnje troše na način da kupuju domaće proizvode. Kod nas to, nažalost, nije slučaj", istakao je guverner Šoškić.
Kako je objasnio guverner, opcije Srbije su ograničene i "ukoliko bismo se odlučili da dodatno trošimo, pre svega, dolazimo u sukob sa fiskalnim pravilima", rekao je Šoškić za Tanjug.
"To bi značilo porast javnog duga, što bi, istovremeno, bilo ne samo u sukobu sa Zakonom o budžetskom sistemu, nego bi direktno, po svoj prilici, uticalo i na rast cene finansiranja našeg javnog duga. Dakle, tu je teško tražiti rešenje", precizirao je Šoškić.
Rast potrošnje u Srbiji, po pravilu, direktno utiče na rast deficita u trgovinskom bilansu, što je jedan od osnova makroekonomske neravnoteže zemlje, smatra Šoškić.
"Mi mnogo više uvozimo, nego što izvozimo. To mi, građani, znamo i na bazi toga kakva je srazmera domaćih i uvezenih proizvoda u trgovinama, a znaju i privrednici, imajući u vidu koliko procentualno izvoze, a koliko uvoze repromaterijala, gotovih proizvoda i usluga", objasnio je guverner.
"Taj osnovni debalans, odnosno trgovinski deficit, sa rastom potrošnje bi se u našim uslovima povećao, sa ozbiljnim posledicama po pitanju makroekonomske ravnoteže, i toga kako nas međunarodni investitori posmatraju", rekao je Šoškić.
Guverner navodi da je to na nivou zemlje slično nivou pojedinca, ili preduzeća. "Ne možete kontinuirano trošiti više nego što proizvodite, i ne možete stalno više uvoziti nego što izvozite. Te stvari su povezane i predstavljaju jednu vrstu uslova bez koga se ne može na dugi rok uspostaviti ravnoteža", objasnio je guverner.
Pošto takve opcije, koje se predlažu u svetskim stručnim krugovima, za Srbiju nisu realna mogućnost, Šoškić je naglasio da preostaje, praktično, samo jedna putanja, "a to je da smanjimo tekuću potrošnju, da racionalno koristimo svaki dinar budžetskih sredstava, odnosno novca poreskih obveznika".
"Trebalo bi da pokušamo da u strukturi naših javnih rashoda povećamo učešće za infrastrukturu, odnosno za javne investicije i time pokušamo da obezbedimo dodatni stimulans za ekonomsku aktivnost i zaposlenost, ali ne da se ide u pravcu većih nivoa budžetskog deficita", istakao je Šoškić.
"Podsetiću vas da u situaciji u kojoj smo mi danas, a to je da imamo relativno niska očekivanja po pitanju privrednog rasta za ovu godinu od 0,5 odsto, ukupan nivo budžetskog deficita se automatski i gotovo u celosti prenosi na prirast javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod", ističe guverner.
"Prema tome, prirast javnog duga ima svoje granice i ukoliko sami o tome ne vodimo dovoljno računa, tržište reaguje pritiscima na devizni kurs i podizanjem cene finansiranja javnog duga zemalja, rekao je Šoškić.
Prvi čovek centralne banke navodi da u krajnjem slučaju dolazi do nespremnosti investitora da ulažu u javni dug zemlje, pa u tom slučaju tržište drastično tera zemlju u reformske poteze i kada to ne bi činila.
"Drugim rečima, ako ne uradimo reformske korake sami, vrlo verovatno je da će nas međunarodne i domaće tržišne okolnosti, na koje smo kao zemlja veoma osetljivi, naterati da te reformske korake učinimo", zaključio je guverner NBS.
