Izvor: RTS, 23.Nov.2012, 17:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća nezavisnost zaštitnika pacijenata
Neophodno je odvojiti funkcije zaštitnika prava pacijenata od zdravstvenih ustanova i prinudna hospitalizacija osoba sa mentalnim smetnjama mora biti strože regulisana. To su zakljuci sa prve javne rasprave o nacrtima dva zakona iz oblasti zdravstva.
Prva javna rasprava o nacrtima dva zakona iz oblasti zdravstva ukazala je na neophodnost odvajanja funkcije zaštitnika prava pacijenata od zdravstvenih ustanova kako bi oni bili nepristrasni u radu. Takođe prinudna hospitalizacija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << osoba sa mentalnim smetnjama mora biti samo onda kada je u isključivom interesu te osobe.
Nacrt Zakona o zaštiti prava pacijenta je antikorupcijski i predviđa, pored ostalog, da zaštnik prava pacijenata ubuduće bude lice zaposleno u lokalnoj samoupravi, dok nacrt Zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetanja, koji Srbija prvi put treba da dobije, predviđa zakonsku regulativu za prinudnu hospitalizaciju i izolaciju.
Na prvoj od četiri javne rasprave o nacrtima ovih zakona, koja je danas održana na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu, ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ukazala je da je Srbija imala zaštitnika prava pacijenata ali da on nije mogao da bude nepristrasan u svom radu jer ga je plaćala zdravstvena ustanova.
"Zaštitnik građana lokacijski je bio u najvećem broju sredina u Srbiji vezan za zdravstvenu ustanovu i onaj ko vas plaća, ko vam obezbeđuje prostor, on je neko ko može bitno uticati na vaš rad. Zbog toga smo smatrali da zaštitnik prava pacijenata treba da bude u jedinici lokalne samouprave tamo, gde je dom svih nas za rešavanje najbitnijih problema", rekla je Dejanović.
Naglašavajući da još nije precizirano kako će se zvati zaštitnik prava pacijenata Dejanović je pozvala sve da daju predloge. Ona je ocenila da naziv tog zanimanja treba promeniti jer asocira na zaštitnika građana, a to, dodala je, ne bi bilo dobro, jer se radi o potpuno drugačijem sadržaju rada.
Stroža pravila prinudne hospitalizacije
"Što se tiče zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim smetnjama po prvi put ćemo u ovom zakonu regulisti pitanje prinudne hospitalizacije i pitanje izolacije", rekla je Dejanović i naglasila da će podzakonska akta regulisati proceduru u vezi ta dva važnja pitanja.
Prezentujući nacrt Zakona o zaštiti prava pacijenata, savetnica ministra zdravlja Radmila Ivanek istakla je da je antikorupcijski.
"Ovaj zakon ima i antikorupcijski karakter. Prema izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, koji je objavljen na sajtu ministarstva zdravlja, velika je korupcija u zdravstvu i jedna od preporuka te agencije je izrada zakona kako bi se neke stvari uredile i poboljšao ukupan odnos u ostvarivanju zdravstvene zaštite naših gradjana", rekla je Ivanek.
Predstavljajući nacrt Zakona o zaštiti osoba sa mentalnim smetnjama, pomoćnica ministra zdravlja Slavica Lakićević podsetila je da Srbija do sada, iako se na to obavezala 2005. godine, nije imala takav zakon.
Ona je dodala da Zakon precizira prava, obaveze i odgovornosti, ali i prisilnu hospitalizaciju u psihijatrijske ustanove i izolaciju osoba sa mentalnim smetnjama.
Prema njenim rečima, samo u situacijama, kada je to u isključivom interesu osobe sa mentalnim smetnjama ona može biti hospitalizovana bez da je saglasna i to može trajati samo 48 sati..
"U roku od 48 sati psihijatrijska ustanova je dužna da konzilijarni nalaz ili razloge za zadržavanje te osobe dostavi Sudu, da bi Sud dalje postupao u cilju donošenja rešenja kojem će sloboda tog lica biti ograničena a sve u cilju lečenja", rekla je Lakićević.
Naglašavajući da Sud u roku od osam dana može doneti rešenje o zadržavanju osobe na lečenju na period do 30 dana, Lakićević je rekla da mora da postoji izuzetna komunikacija između psihijatrijske ustanove i Suda kako bi se utvrdili razlozi do kada će trajati ta mera.
"Druga važna stvar je izolacija odnosno fizičko sputavanje što podrazumeva smeštaj u odgovarajuću prostoriju, a o tome će biti donet i pravilnik koji će tačno precizirati ko donosi tu odluku", rekla je Lakićević.
Predstavnica OEBS-a Nataša Novaković izrazila je zadovoljstvo što je novo ministarstvo zdravlja tako brzo krenulo u izradu tih zakona, posebno Zakona o zaštiti prava osoba sa mentalnim smetnjama.
Ona je podsetila da je potreba za zakonskim regulisanjem tih oblasti istaknuta u izveštajima Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja, kao i u poslednjem izveštaju Evropske Komisije.
Javnoj raspravi prisustvovao je i državni sekretar ministarstva zdravlja Vladimir Đukić, direktor Kliničkog centra u Krgujevcu Nebojša Arsenijević, predstavnici lokalne samouprave i zdravstvenih ustanova.
Sledeće sedmice javne rasprave biće održane u Nišu i Novom Sadu a završna u Beogradu.
