Izvor: Politika, 21.Okt.2014, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veća bezbednost za posetioce i stanovnike „Beo zoo vrta”
Gvozden Radenković, koji se na čelnom mestu prestoničkog „Vrta dobre nade” nalazi nešto manje od mesec dana, uz pomoć zaposlenih već je uveo nekoliko novina – postavljene su dodatne ograde oko kaveza sa divljim mačkama, jače su obezbeđene slonica i žirafa, intenzivnija je kontrola gostiju..
„Stanje u zoološkom vrtu mi je bilo prilično poznato jer sam godinama bio prijatelj sa bivšim direktorom, a u njemu sam dvadesetak godina prisutan i kao prijatelj. Zato mi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nije bio problem da se brzo uklopim i pokušam da u vrtu održim stanje kakvo je ostalo posle Vuka Bojovića. Zadržaćemo disciplinu koju je on uspostavio, odnos prema radu i životinjama, ali rad vrta ćemo, ako je moguće, učiniti i boljim”, ističe Gvozden Radenković, diplomirani menadžer koji je krajem septembra, posle smrti Vuka Bojovića, imenovan za direktora Zoološkog vrta Beograda.
Na čelnom mestu „Vrta dobre nade” je nešto manje od mesec dana, ali je uz pomoć zaposlenih već uveo nekoliko novina.
– Proširen je kavez za crne leoparde koji su dobili dvostruko veći prostor koji je usklađen sa svetskim standardima. Postavili smo dodatne ograde kod kaveza sa divljim mačkama i jače obezbedili prostor u kome su slonica i žirafa jer je na tim mestima najveća nedisciplina posetilaca – ukazuje Radenković koji je u vrt došao sa mesta direktora gradske Uprave za poljoprivredu.
Kako se ne bi ponovili incidenti od pre nekoliko meseci, u vrtu planiraju znatno strožu kontrolu neposlušnih posetilaca.
– Svedoci smo da su nesreće moguće svuda gde ima kontakta divljih životinja i ljudi, i pored svih mera obezbeđenja. Zato ćemo intenzivnije kontrolisati ponašanje posetilaca. Ubuduće, ako neko ne posluša zaposlene i posle više upozorenja, moraćemo da ga udaljimo iz vrta. To ćemo činiti kako zbog bezbednosti posetilaca, tako i zbog životinja – najavljuje Radenković dodajući da je svaki stanar vrta popisan, obeležen i prijavljen nadležnoj kancelariji Ministarstva poljoprivrede i veterinarskoj inspekciji.
Pojedini stanari, poput tapira, trebalo bi da dobiju novi smeštaj, prilagođen njihovim potrebama, ali novoimenovani direktor vrta upozorava na stari problem kalemegdanske oaze, na ograničenja kada je reč o proširenju kapaciteta za neke druge vrste.
– Nalazimo se na Beogradskoj tvrđavi koja je spomenik kulture i za svaku aktivnost su potrebne dozvole raznih institucija. Ali, vrt ipak neće biti izmešten. Ideja je da se on vrati u granice u kojima se nalazilo do 1945. prema kuli Nebojša. Da bi se to ostvarilo neophodna je saglasnost Beogradske tvrđave i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture – objašnjava Radenković, napominjući da su sa ovim institucijama u toku razgovori i o obnovi mesta koja su nedovoljno bezbedna za posetioce vrta.
Reč je o zidu kod Vidin kapije u takozvanoj bari gde žive ptice grabljivice, selice i stanarice, kao i o zidu kod kaveza sa medvedima koji je već dvadeset godina trošan i preti da padne.
--------------------------------------------------------------
Put ka profitabilnom preduzeću
„Vrt dobre nade” bi, poput palićkog, trebalo da počne i proces priključenja EAZI, krovnoj evropskoj organizaciji zoo vrtova. To članstvo će omogućiti stavljanje vrta na listu za razmenu životinja.
Jedna od najvećih planiranih promena je usklađivanje rada vrta sa radom ostalih gradskih preduzeća.
– Vrt ima poseban organizacioni oblik. Funkcioniše kao privredno društvo sa ograničenom odgovornošću koje je 100 posto u vlasništvu grada. Stremi se da ono postane značajna gradska budžetska stavka, ali i ozbiljno profitabilno preduzeće – ukazuje Gvozden Radenković.
--------------------------------------------------------------
„Kad vrt spava”
Vrt dobre nade poznat je i kao mesto gde studenti veterine stiču praktična znanja, ali i kao prostor gde se godinama održavaju Dečji maraton i „Sportska bajka”. Ova saradnja će i dalje ostati, a u planu su i nova dešavanja.
– Ideja je da se stvore interaktivni i obrazovni sadržaji u okviru kojih bi uz licencirane vodiče posetioci sticali znanja o divljim životinjama. Možda ćemo se priključiti „Noći muzeja”, a u planu je i organizovanje noćnih grupnih poseta čiji je radni naziv „Kad vrt spava” – najavljuje Gvozden Radenković.
--------------------------------------------------------------
Četiri prinove
„Beo zoo vrt” je bogatiji za četiri stanara. Na svet su, u poslednje tri nedelje, došli mužjak i ženka belog lava, dorkas gazela i noj.
– Svi novi stanari su dobro. Dorkas gazela je sa roditeljima. O noju, čije mladunče dugo nismo imali u vrtu, brinemo mi pošto ga tata koji o njemu treba da vodi računa nije prihvatio. Radnici vrta brinu i o lavićima jer njihova mama nije bila raspoložena da se bavi njima – kaže Nađa Radović, zaposlena u „Beo zoo vrtu”.
– Prošle su najkritičnije prve tri nedelje i mladunci dobro napreduju. Navikli su se na veštačko mleko, dobro jedu i dobili su na kilaži – navodi Radovićeva.
--------------------------------------------------------------
Nastavak saradnje sa stranim vrtovima
Vrt bi uskoro mogao da dobije ženku žirafe, a želja je da se nabavi i par slonova uz pomoć ambasade Indonezije. Prestonička životinjska oaza uskoro će, na osnovu ranije potpisanog ugovora, jedan broj svojih stanovnika poslati u Alžir, kako bi pomogla zasnivanje novog vrta u ovoj zemlji.
Dejan Aleksić
objavljeno: 21.10.2014.
.jpg)
