Izvor: Politika, 03.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Već viđeni kompromis
Po ključnim elementima ustavotvorne procedure, Ustav od 2006. donet je po istom ustavotvornom modelu po kome i Ustav od 1888. godine. Elementi tog modela bili su: 1) kosovska motivacija, 2) stranački kompromis, 3) sposobnost za stranačko posredovanje, 4) usvajanje ustava "od korice do korice", 5) ideja vodilja da se dobar ustav može doneti za kratko vreme i 6) ideal "najliberalnijeg i najdemokratskijeg" ustava. Ustav od 1888. je već "na samome rođaju" dobio epitet "najslobodoumnijeg ustava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Evropi".
Postupak donošenja novog ustava, kralj Milan Obrenović je pokrenuo 14. oktobra 1888, tako što je svojom proklamacijom raspisao izbore za ustavotvornu, Veliku narodnu skupštinu. Kraljeva Proklamacija bila je posvećena petstotoj godišnjici kosovskog boja. Kralj je tu godišnjicu uzeo kao opomenu za stišavanje stranačkih strasti i razlog za donošenje ustava. Polazeći od toga da "narodi i ne treba olako da menjaju ustav koji sami sebi daju", kralj je u Proklamaciji navodio da petstota godišnjica, "od kako je na Kosovskom polju propala stara srpska država", predstavlja "jedinstvenu, toržanstvenu i veličanstvenu priliku" za donošenje ustava.
Kralj Milan je Proklamaciju završio ovako: "Srbi, dajte da za 1889-tu velikom istorijskom događaju od 1389-te godine, složnom radnjom između prestola i naroda stvorimo novim ustavom zemaljskim najdostojniji spomenik". Drugim rečima, kralj je stavljao svima na znanje da novi Ustav neće biti rezultat stranačkog nadglasavanja, nego kompromisa.
Ustavotvorni posao započet je 15. oktobra 1888, kad je imenovan jedan odbor koji je imao da sastavi nacrt ustava. U njega su ušli prvaci sve tri stranke i viđeniji vanstranački ljudi. Šefovi stranaka, Jovan Ristić (liberal), Milutin Garašanin (naprednjak) i Sava Grujić (radikalski prvak, dok je Pašić bio u izbeglištvu), imenovani su za potpredsednike; mesto predsednika, koji će stranačke prvake navoditi na kompromis, kralj Milan je zadržao za sebe. Ustavotvorni odbor, sa više od osamdeset članova, bio je suviše glomazno telo za izradu ustavnog nacrta. Zbog toga je od njegovih članova izabran uži odbor od dvanaest članova: pored potpredsednika, u njega su ušla još po tri člana iz svake stranke.
Uži ustavotvorni odbor, na osnovu stranačkog konsenzusa, za mesec dana je izradio Predlog ustava koji je 24. novembra 1888. dat na razmatranje Velikom ustavotvornom odboru. Ovaj odbor je "brižljivo pretresao Nacrt ustava, ali nije mogao mnogo izmena i dopuna učiniti". Njegove izmene "bile su mahom sitnije, a ni jedna bitna".
Kao nosilac ustavotvornog poduhvata, još na početku rada užeg odbora, kralj je izneo svoju zamisao da Velika narodna skupština ima da prihvati u celini predlog ustava ustavotvornog odbora, pošto je u njemu okupljeno "sve najbolje i najodličnije što jedna stranka može da da". Svestan da mora da popušta Narodnoj radikalnoj stranci, kao najbrojnijoj, kralj Milan je od svih tražio da budu međusobno uviđavni. U ustavotvornom odboru, on se nije držao kao političar koji želi da proturi neke svoje ideje, nego kao posrednik kome je najvažnije da se stranke oko njega slože. Znao je da izračuna srednju liniju i na nju dovede stranačke prvake.
Na kraju rada ustavotvornog odbora, 9. decembra, kralj Milan je održao vrlo dug govor tražeći od prisutnih da se izjasne u prilog sačinjenog ustavnog predloga. "Dakle – poručio je kralj – znajte da Velika narodna skupština ili će primiti ovaj ustav ovakav kakav je od korice do korice, ili ga neće primiti..."
Ustav je donela Velika narodna skupština. (Za nju se biralo 628 poslanika, ali je ušlo 593 poslanika, koji su imali uredna punomoćja.) Velika narodna skupština bila je jedno pasivno glasačko telo, koje je samo potvrdilo ustavni projekt. Ona nije ni ceo jedan dan raspravljala o ponuđenom tekstu. Sednica od 21. decembra, na kojoj je Ustav usvojen (sa 498 glasova) ličila je na pozorište, "gde su svi glumci dobili uloge i dobro ih naučili".
Ustav od 1888. često je uziman za primer kako se brzo može doneti dobar ustav.
Što se Ustava od 2006. tiče, u njegovoj preambuli je sadržana kosovska motivacija. Referendum od 28. i 29. oktobra imao je ulogu Velike narodne skupštine (decembar 1888), koja se može smatrati zamenom za referendum. Ulogu užeg ustavotvornog odbora, u septembru i oktobru 2006, imali su sastanci predstavnika parlamentarnih stranaka. Ulogu velikog ustavotvornog odbora imala je sednica Narodne skupštine (od 30. septembra 2006) na kojoj je impozantnom većinom od 242 poslanika (od ukupno 250) usvojen predlog Ustava. Jedinstveni stranački posrednik bio je dr Vojislav Koštunica, sa oreolom dobrog ustavnog pravnika. Ipak, osnovni elemenat predreferendumske kampanje bilo je održavanje atmosfere sveopšte saglasnosti, kao u slučaju ustava od 1888.
Da li je jedan pravnoistorijski model bio predmet inspiracije, neki oblik ponovljene istorije ili nešto drugo, pokazaće vreme. Jedno je, međutim, evidentno: predreferendumske priče – i stručnih i nestručnih – o tome da je Ustav od 2006. plod još, u srpskoj istoriji, neviđenog kompromisa i sloge – nisu bile sasvim tačne. Ipak, i one su ispunile svoju svrhu – u okvirima ustavotvornog modela od 1888.
Šef Katedre za pravnu istoriju na Pravnom fakultet u Kragujevcu
Marko Pavlović
[objavljeno: 03.11.2006.]
