Izvor: Blic, 18.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Već 18 godina čuva propalu fabriku
Već 18 godina čuva propalu fabriku
SOMBOR - Ovde sam svakog dana. Noći provodim bez struje i grejanja. U hladnim noćima, katkad zapalim neku od zaostalih paleta ili starih dasaka, ne bih li se ogrejao. Ne dam da ovo propadne! Generacije Čonopljana su u ovu fabriku ulagale i uložile svoj trud, znoj, emocije i zato neću dozvoliti da mangupi sve to tek tako razvuku - priča Milorad Morvai, poslednji čuvar propale čonopljanske 'Farbare' koja je pre tridesetak godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zapošljavala više od 500 radnika, a od nje je živelo praktično celo selo.
Morvai smatra da je 'njegova obaveza' da sačuva ono što je ostalo od mašina i inventara. Dugogodišnji je, a od 1988. godine kad je firma zatvorena - i jedini radnik 'Farbare'. Po potrebi, obavlja administrativne poslove, u slučaju da nekom od bivših radnika zatreba nešto zbog spajanja radnog staža, odlaska u penziju, nečeg trećeg... Platu, niti bilo kakvu drugu zaradu nije primio poslednjih sedam godina. 'Nemam od koga', kaže Morvai.
- Nudili su mi neka zaposlenja, ali ja ovo mesto neću nikada napustiti, jer sam vezan za naše preduzeće - tvrdi ovaj neobični čovek, ne gubeći nadu da će 'jednog dana ipak neko da dođe' i da pokrene 'Farbaru' i da obnovi proizvodnju.
Morvai je svakog dana (i po nekoliko puta dnevno) u fabrici: redovno obilazi pogone, proverava da li je sve na mestu… Ako zatreba, popne se na krov i zapuši rupu, kako prokišnjavanje ne bi oštetilo mašine. U nadi da će doći nekakav gazda, sa torbom punom para namenjenim 'Farbari', Morvai leti redovno kosi travu u fabričkom krugu, šiša i održava ukrasnu živicu, 'da bi sve ostalo na pristojnom nivou'.
Sudbina ove čonopljanske fabrike, nekadašnjeg giganta u oblasti tekstilne industrije, potpuno je neizvesna. Osim retkih, neuspešnih pokušaja nekolicine radnika i rukovodilaca da pokrenu proizvodnju bar u delu pogona, i (očigledno nedovoljnog) interesovanja nekoliko stranaca, potencijalnih kupaca, ništa konkretno nije urađeno.
'Farbara' je vrhunac dostigla sedamdesetih godina prošlog veka; ali, zastarevanjem tehnologije i pojavom novih proizvoda na sve probirljivijem tržištu, polako je gubila kupce. Neminovan kraj je stigao krajem devedesetih...
Milorad Morvai ne da svoju 'Farbaru'. Veruje u povratak lepih, nezaboravnih (i nezaboravljenih) dana - dana u kojima je u 'Farbari' sve vrvelo od žamora, ljudi, poslova...
Isa Basarić
