Izvor: RTS, 26.Maj.2009, 20:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važno ulaganje Evropskog fonda
U Srbiju će Evropski fond za Jugoistočnu Evropu plasirati 50 miliona evra do kraja godine. Guverner Jelašić naglasio da je, u situaciji kada najčešće biramo između skupog kredita i toga da ga uopšte nema, ovakvo ulaganje izuzetno važno. MMF u avgustu "podvlači crtu".
Jelašić je najavio da bi u avgustu trebalo da dođe misija MMF-a, kada će se videti da li je potrebno korigovati mere donete zbog ekonomske krize.
"Tada će se podvući crta posle prvih šest >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << meseci i videti kakvi su prihodi i rashodi, i proceniti da li su dovoljne mere koje smo do sad doneli ili treba da se eventualno izvrši neka korekcija", rekao je Jelašić posle predstavljanja planova Evropskog fonda za Jugoistočnu Evropu.
Guverner kaže da će tek posle posete MMF-a i sagledavanja stanja u budžetu moći da se proceni da li je neophodno povećanje poreza na dodatu vrednost.
Predsednik Borda direktora Evropskog fonda za Jugoistočnu Evropu (EFSE) Klaus Glaubit saopštio je da će Fond u Srbiju u 2009. godini investirati 50 miliona evra.
"Ukupne investicije EFSE u region jugoistočne Evrope ove godine iznosiće 200 milione evra", rekao je Glaubit na konferenciji za novinare.
Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić, koji je član Savetodavne grupe EFSE, istakao je da taj fond pomaže razvoj finansijskog sektora u Srbiji i stabilan je izvor finanisiranja privrede.
"Važno je da u situaciji, kad je sve manje privatnih investitora, postoje međunarodne finansijske institucije koje su spremne da kreditiraju mala i srednja preduzeća, kako bi se stvorili uslovi za obezbeđivanje prihoda i otvaranje novih radnih mesta", rekao je Jelašić.
EFSE je jedan od najvećih svetskih mikrofinansijskih fondova, koji prikuplja sredstva od privatnog i javnog sektora i preko banaka ih investira u kredite malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima, ali i domaćinstvima za kupovinu stanova ili poboljšanje energetske efikasnosti.
Dugoročna podrška ekonomskom razvoju
Evropska komisija je, prema rečima Klausa Glaubita, u EFSE investirala 83 miliona evra, a u 2009. godini će obezbediti dodatnih 10 miliona evra.
"EFSE je opredeljen za dugoročnu podršku ekonomskom razvoju i otvaranju novih radnih mesta u zemljama jugoistočne Evrope", naglasio je Glaubit i dodao da je u vreme ekonomske krize za mala i srednja preduzeća najvažnija finansijska podrška.
Glavni investicioni menadžer EFSE Silvija Višnivski je navela da je taj fond do osnivanja, 2005. godine, u region investirao 529 miliona evra, od čega u Srbiju 80 miliona evra.
Banke su, koristeći te investicije, odobrile 150.000 kredita u iznosu od 767 miliona evra. U Srbiji je odobreno 20.000 kredita u vrednosti 161 milion evra.
Višnivski je objasnila da banke odlučuju kome će odobriti kredite u skladu sa svojom poslovnom politkom i po tržišnim uslovima, a krediti su u iznosu od 5.000 do 100.000 evra. Plan EFSE je da do 2010. godine za kredite u Srbiji obezbedi 150 milion evra.
Predstavnici EFSE su istakli da će Godišnja skupština Fonda biti održana od 26. d 28. maja u Novom Sadu, što je još jedan pokazatelj njegove dugoročne privrženosti Srbiji. Očekuje se da će tom skupu prisustvovati više od 200 učesnika.
Pored malih preduzeća i poljoprivrednika za kredite mogu konkurisati i domaćinstva, posebno za unapređenje energetske efikasnosti i komfora stanovanja.
Evropski fond planira da svojim pozajmicama u naredne dve godine podstakne otvaranje 70.000 novih radnih mesta u Srbiji.
Zaustavljeno dalje pogoršanje
Guverner Jelašić ocenio je da je dalje pogoršanje ekonomske situacije u Srbiji, uslovljeno ekonomskom krizom, zaustavljeno, ali da tek treba da se vidi koliko će vremena biti potrebno da se vratimo na stanje pre izbijanja krize.
"Ja sam optimista sa toga stanovišta da smo ono što smo predvideli kao najgore izbegli, ali u kom vremenskom periodu ćemo se vratiti na ono od pre šest do devet meseci, bojim se da će to potrajati malo duže", izjavio je Jelašić novinarima.
Naglasio je da je za smanjenje referentne kamatne stope neophodno i da stopa inflacije bude mnogo niža, podsetivši da, prema dogovoru sa Vladom, rast kontrolisanih cena u ovoj godini ne sme da bude veći od 15 odsto, a u prva četiri meseca one su već porasle za 11,4 odsto.
"Da je taj procenat bio mnogo manji i ukupna inflacija bi bila mnogo manja, a onda bi i referentna kamtna stopa bila mnogo niža i bilo bi jeftinijeg novca", istakao je Radovan Jelašić.
.jpg)
