Izvor: Blic, 19.Jun.2009, 11:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Važno je pomoći drugima
Da bi među lokalnim stanovništvom stekle ugled, ali i napravile dobru reklamu na tržištu, kompanije koje posluju u Beogradu poslednjih nekoliko godina počele su o svom trošku da grade parkove, obnavljaju domove za nezbrinutu decu, uređuju škole, stipendiraju studente ili čiste reke. Međutim, ovakva praksa kod nas je još u začetku, dok u razvijenom svetu sprovođenje korporativne društvene odgovornosti odavno postoji.
Nesumnjivo je da domaća preduzeća poslednjih godina >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokušavaju da prate ovaj trend, koji su u Srbiju kao deo poslovne politike donele strane kompanije. Princip je da upravo u te svrhe na početku godine formiraju fondove, iz kojih zatim finansiraju projekte koji će unaprediti život lokalnog stanovništva.
Strategija
Sledeći primere zemalja Evropske unije i Srbija će ove godine dobiti Strategiju razvoja društvene odgovornosti poslovanja, jer je sve više firmi koje pokazuju interesovanje da ulažu u projekte koji nisu njihova zakonska obaveza. Krajnji rezultat trebalo bi da bude formiranje tela koje će se baviti razvojem i promocijom društvene odgovornosti.
- Cilj je da se država legitimiše kao partner od koga će sve počinjati. I ranije je bilo mnogo akcija kompanija koje su, na primer, uvek ulagale u iste domove za nezbrinutu decu, a drugi domovi ostajali zapostavljeni. Nakon donošenja ove strategije imaćemo bazu podataka svih onih kojima je pomoć neophodna. Kad neka kompanija bude želela da realizuje neki ovakav projekat, biće dovoljno da nas kontaktira, pa ćemo ih mi usmeriti na prioritetne grupe – kaže Ljuba Pejaković, specijalni savetnik ministra za rad i socijalnu politiku i član radne grupe koja radi na izradi ove strategije.
Pod društveno odgovornim ponašanjem ne podrazumeva se samo pomoć najugroženijim grupama, već i uređenje životne sredine, kao i obezbeđenje što boljih uslova rada zaposlenih, bilo da se radi o organizovanju izleta, obukama ili edukacijama.
Projekti
Veliku pažnju javnosti nedavno je privuklo otvaranje prvog parka za venčanje na savskoj strani Ade Ciganlije - projekat „EFG Euro banke". Za izgradnju ovog jedinstvenog parka u Srbiji, banka je donirala je 6,1 milion dinara. Parovi na ovom mestu mogu da se venčaju besplatno, a nakon svečanog čina, jedina njihova obaveza je da posade drvo i tako obogate ovu oazu.
Prvi internet park u Beogradu otvorila je kompanija „Telenor" u 2008. u Studentskom parku, a ove godine i drugi, kod Vukovog spomenika. Zahvaljujući njima, Beograđani na ovim mestima mogu besplatno da koriste internet.
„Hipo lizing" je učinio mnogo da olakša život deci bez roditeljskog staranja u Domu „Jovan Jovanović Zmaj". Ova kompanija nedavno je potpuno obnovila i opremila dve velike prostorije ovog doma. Okrečene su veselim bojama, opremljene modernim nameštajem, i plazma -televizorima. Jedna od rekonstruisanih prostorija namenjena je za učenje, igru i zabavu dece, a druga je pretvorena u kompjutersku labaratoriju.
„Delta holding" je u svojim „Maksi marketima" plasirao prve biološki razgradljive kese u Srbiji. Ovim kesama potrebno je četiri godine da se razgrade, dok je običnim neophodno 400 godina. Njihova izrada daleko je skuplja, a dele se besplatno.
Najviše pažnje ekologiji, čini se, posvetila je kompanija „Koka kola Helenik" koja je investirala u sistem za preradu otpadnih voda. Zahvaljujući njemu sve otpadne vode iz punionice prerađuju se do nivoa kvaliteta koji propisuje Evropska unija. Ova investicija vredna je više od 1,5 miliona evra i svojevremeno je predstavljala jedno od najvećih ekoloških gradilišta u zemlji. Osim toga, ova kompanije realizovala je i brojne druge ekološke projekte, a jedan od značajnih je i čišćenje Velikog ratnog ostrva. Ove godine će na području Zemuna očistiti i još dva kilometra obale povodom Dana Dunava.
Evropska inicijativa
Iako je u Evropi korporativna društvena odgovornost veoma razvijena, prvi put je pomenuta u jednom zvaničnom dokumentu tek 2000. godine i to u Lisabonskoj deklaraciji. Tada se apelovalo na kompanije da postanu odgovorne prema društvu i zajednici u kojoj posluju. Evropska komisija je godinu dana kasnije sačinila takozvanu Zelenu knjigu, u kojoj su promovisani okviri za ovakva ulaganja. Strategiju korporativne društvene odgovornosti napravile su nedavno i Makedonija, Slovačka i Poljska.
Poziv čitaocima
Kakva je vaša vizija budućnosti Beograda do 2020. godine? Javite se sa predlozima, idejama i razmišljanjima. Vaše ideje mogu biti deo našeg serijala.
Pišite nam na adresu - beogradska@blic.rs sa naznakom „ za Beograd grad budućnosti". Čekamo vas.
.jpg)
