Izvor: Glas javnosti, 11.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vazda snalažljiv na ličnom planu
Piše: Srđa Trifković
Za razliku od većine zemalja Evrope, u SAD nije neobično da istaknute ličnosti u državnom aparatu svoje iskustvo potom unovčuju u svojstvu konsultanata, lobista ili investitora. Sa manje ili više uspeha to su učinile i Srbima dobro poznate bivše američke diplomate Vilijam Montgomeri i Robert Gelbart. Ričard Holbruk, međutim, za razliku od njih se vinuo u visine koje se mere desetinama miliona makar i obezvređenih dolara. Uz ime 67-godišnjeg bankara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << koji se još uvek nada položaju državnog sekretara ukoliko demokrate osvoje Belu kuću, ljudi koji ga znaju obično mu vezuju tri epiteta: sposoban, sujetan, beskrupulozan.
Vazda sledbenik makijavelističkog principa da cilj opravdava sredstvo, Holbruk je svoju potpunu imunost na moralne skrupule ispoljio još avgusta 1977, kada je u svojstvu pomoćnika državnog sekretara u administraciji Džimija Kartera posetio Indoneziju u jeku indonežanskog pokolja desetina hiljada hrišćana na Istočnom Timoru. Zvanično je najavljeno da je cilj posete pritisak američke strane na režim generala Suharta da ublaži represiju. Umesto toga, Holbruk je odao Suhartu priznanje za poboljšanje ljudskih prava u Indoneziji i pozdravio je „otvaranje Istočnog Timora prema Zapadu“! Holbruk je, naime, u dosluhu sa tadašnjim savetnikom za nacionalnu bezbednost Zbignjevom Bžežinskim svesno radio na podrivanju Karterove zvanično proklamovane politike zalaganja za ljudska prava širom sveta, naročito ako se na udaru takve politike nađu „pouzdani saveznici“ SAD poput Suharta.
Holbrukova „snalažljivost“ na ličnom planu na istoj je moralnoj ravni. Petnaestog septembra 1998. javnosti je saopšteno da on u svojim poreskim prijavama i finansijskom izveštaju koji su dužni da podnesu visoki državni činovnici nije ni pomenuo poklone vredne na desetine hiljada dolara od bivšeg američkog ambasadora u Švajcarskoj, Larija Lorensa. Holbruk je zauzvrat obezbedio Lorensu da bude sahranjen na Nacionalnom groblju u Arlingtonu, premda je ono namenjeno isključivo ratnim veteranima, što Lorens nije bio. Lorens je umro 10. januara 1996. i sahranjen je u Arlingtonu, ali je sledeće godine kovčeg sa njegovim posmrtnim ostacima ekshumiran kada je kongresna komisija zadužena za istragu o ovom slučaju ustanovila da Lorens nije imao pravo da počiva na groblju velikana.
Ovakvi elementi biografije Ričarda Holbruka predstavljaju garanciju da se on u njujorškom svetu biznisa oseća kao kod kuće. Potpredsednik je vodećeg investicionog fonda „Perseus“, gde prima sedmocifrenu godišnju naknadu, ali istovremeno zauzima važne položaje u nomenklaturi američkog globalizma. Član je upravnog odbora Saveta za inostrane odnose (Council on Foreign Relations) u NJujorku, savetodavnog odbora Nacionalne mreže za bezbednost (National Security Netnjork), Međunarodnog instituta za strateške studije u Vašingtonu, Nacionalne fondacije za demokratiju i Azijskog društva koje je osnovao pok. Džon D. Rokfeler.
.jpg)
