Izvor: Radio 021, 12.Jul.2015, 08:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vaučerima ćemo plaćati deci školovanje?
Posle vaučera za "patriotsko" letovanje, nije isključeno da im se pridruže i obrazovni vaučeri.
Posle "vaučerizacije" domaće turističke ponude koju je inicirala Vlada, mogla bi uslediti i vaučerizacija obrazovanja inicirana iz nevladinog sektora. Naime, državi se, po uzoru na neke razvijene zemlje, predlaže uvođenje vaučera na određene iznose koji bi se davali porodicama, da njima plaćaju obrazovanje dece u nekoj privatnoj ili javnoj ustanovi.
Za sad je >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sve na nivou ideje, ali nesumnjivo je da će doći vreme kada će i time morati da se pozabave nadležna ministarstva, na prvom mestu prosvete i finansija.
Kako podići kvalitet i efikasnost obrazovanja na svim nivoima nesumnjivo je jedan od strateških zadataka države i društva. Uz to kako bolje povezati srednje i visoko obrazovanje sa privredom i ekonomskim potrebama i zahtevima pojedinaca, dugoročni su zadaci koje Srbija mora da rešava. Po mnogima, eventualni ekonomski napredak uveliko se zasniva i na obrazovnoj strukturi jedne zemlje. A jedan od sve glasnijih predloga za popravljanje stanja u ovdašnjem obrazovnom sistemu, praktično je novi način finansiranja odnosno, tržišno regulisanje, bar dela obrazovnih institucija.
Predlagač ovakvog sistema finansiranja obrazovanja je direktor Istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba (Libeka) Mihailo Gajić, koji predlaže uvođenje vaučerizacije – direktno finansiranje učenika umesto institucija.
"Ova mera delom je uvedena u Švedskoj, Danskoj, Čileu i SAD. Svrha vaučerizacije je da se uvede princip konkurencije, kako bi se povećao kvalitet, a smanjili troškovi. Vaučerizacija ide u korist siromašnim, a darovitim učenicima. Ako je nešto besplatno, nije jeftino. Godišnje osnovno obrazovanje u Srbiji košta 190. 000 dinara, a ključni razlog te statistike je preveliki broj zaposlenih", kaže Gajić.
Po njegovim rečima, broj dece u osnovnim školama od 2010. godine smanjen je za jednu trećinu, a u istom periodu broj zaposlenih je povećan za jednu petinu. Gajić, takođe tvrdi da najveće prepreke za vaučerizaciju postavljaju sindikati i ministarstva. Postojeća obrazovna struktura u Srbiji ne odgovara rasporedu stanovništva i stanje se svake godine pogoršava, ocenili su članovi Libertarijanskog kluba na 13. sastanku Ekonomskog kokusa na temu "Vaučerizacija obrazovanja" koju su predstavili Miloš Nikolić i Mihailo Gajić, kada su saopšteni i rezultati uporedne analize obrazovnih dostignuća zemalja Jugoistočne Evrope.
Po toj analizi, đaci iz Srbije kasne za svojim vršnjacima iz Slovenije i Hrvatske oko godinu dana ili više, i 35,7 odsto đaka funkcionalno je nepismeno, saopštili su predstavnici Libeka. Govoreći o problemima u osnovnom obrazovanju u Srbiji kao što su demografska kretanja, visoki troškovi, slabi rezultati i nedovoljan nivo uključenosti roditelja, članovi Libeka posebno ukazuju na prognozu po kojoj će se broj dece drastično smanjiti u naredne dve decenije, za oko 40 odsto.
"Postojeća obrazovna infrastruktura je iracionalna, s obzirom da ne odgovara rasporedu stanovništva i da se stanje svake godine pogoršava", ocenjuju članovi Libeka. Njihov predlog je da obuhvat dece vaučerima treba da bude univerzalan i da ih finansira Ministarstvo finansija, čime bi se postigle velike uštede, sa krajnjim ciljem kreiranja boljeg i efikasnije sistema obrazovanja.
Inače, Libek je osnovala 2008. grupa studenata sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, a danas ima tri strateška polja delovanja: obrazovanje, javno zagovaranje nižih poreza i ekonomsko i društveno istraživanje.
I na nedavno održanom 15. sastanku Ekonomskog kokusa, nastavljena je diskusija na temu "Vaučerizacija obrazovanja". Kako su naveli članovi Libeka, ideja vaučerizacije obrazovanja je da đaci, sa vaučerima koje obezbeđuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, mogu samostalno da biraju u koju školu žele da se upišu. U cilju ravnomernog upisa u škole, bile bi organizovane upisne lutrije.
Ove ideje proističu iz činjenice da broj đaka u školama u Srbiji opada, dok broj nastavnog kadra raste. Takođe, nastavnici nisu u mogućnosti da ostvare pun fond časova. Obrazovanje mora da bude efikasnije i što bolje povezano sa privredom.
Ovom sastanku je prisustvovao i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić, koji je upozorio na to da je prvo neophodno rešiti pitanje javno-privatnog partnerstva, kako bi sistem vaučerizacije obrazovanja moga da se sprovede. Ministar je takođe predložio i da se analiziraju primeri uporedne prakse, sa posebnim osvrtom na države u kojoj sistem vaučerizacije nije dao očekivane rezultate, na kraju ipak ocenivši da je u prvom redu potrebno angažovati se na tržišnom usmerenju obrazovanja u Srbiji.
