Izvor: Blic, Beta, 06.Sep.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vatrogasci spasli Užice
Petoro radnika fabrike „Prvi partizan" uhapšeno je zbog sumnje da su odgovorni za požar u kojem je poginulo sedmoro zaposlenih na odeljenju barutnog punjenja i njima je određen pritvor od 48 sati. Kako je juče saopšteno iz MUP-a, uhapšeni su: Velibor Janjić (56), radnik na zasipanju baruta, Milojka Pešić (56), šef za protivpožarnu zaštitu, Milosav Đerić (49), poslovođa, Prvoslav Đerić (43), rukovodilac pogona, i Zoran Ćirović (55), rukovodilac kontrole.
Protiv >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << petoro privedinih Opštinsko javno tužilaštvo u Užicu će zatražiti sprovođenje istrage i oni će danas biti izvedeni na saslušanje pred istražnog sudiju rekao je portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić.
Oni su za zada jedini osumnjičeni, a na teret im se stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti, a u vezi sa krivičnom delom izazivanja opšte opasnosti.
„Navedeni radnici su osumnjičeni da se nisu pridržavali mera zaštite na radu i da nisu poštovali uputstva o manipulisanju barutom koje je dovelo do smrti radnika i uništenja imovine", navodi se u saopštenju MUP-a u kome se kaže i da je u toku prikupljanje dokaza u cilju utvrđivanja odgovornosti drugih zaposlenih i rukovodstva preduzeća.
Iako je poznato da je barut uzrok velikog požara koji je izazvao seriju eksplozija, još nije utvrđeno šta je izazvalo njegovo paljenje. Kako „Blic nedelje" nezvanično saznaje, vatra je najpre buknula u temperirnici, prostoriji u kojoj su smeštene dnevne zalihe baruta. Za sada se samo pretpostavlja da je sedmoro radnika posle prve eksplozije pokušalo da sa barutnog punjenja istrči u hodnike i tako izvuku žive glave. Dok su kroz jedan manji tunel bežali prema glavnom hodniku, u kome bi se verovatno spasli, sustigao ih je ugljen-monoksid i pogušio ih. Smrt ih je zatekla 300 metara od ulaska u fabriku, duboko u utrobi brda.
„Barut koji se koristi u proizvodnji fabrika dobija iz Belgije i iz firme „Milan Blagojević" u Lučanima. S obzirom na to da se ovde godišnje proizvede oko dvesta miliona puščane i pištoljske municije, nemoguće je da se barut ubajatio", priča sagovornik „Blica nedelje" iz „Prvog partizana", koji je insistirao na anonimnosti.
Prva eksplozija koja se dogodila oko 21.15 bila je alarm za evakuaciju preostalih stotinak oružara, koji su privodili kraju rad u drugoj smeni. Dok su detonacije tresle zidove i kroz tunele raznosile ugljen-monoksid, nastao je paničan beg ka izlazu. U tom stampedu, pričaju očevici, gde se vidljivost iz sekunda u sekund smanjivala, ljudi su padali jedni preko drugih. Neki od njih pokušavali su čak da se vrate nazad i spasu kolege, ali su ih velika toplota i gasovi odvraćali nazad.
I tri dana posle havarije u „Prvom partizanu" teško je pretpostaviti kolikih razmera bi bila tragedija da nije bilo suludo smele intervencije užičkih vatrogasaca. Samo dva minuta posle dojave o požaru, četvorica vatrogasaca – Zoran Bogdanović, Miodrag Sarvanović, Mihajlo Milovanović i Velizar Danilović, uhvatili su se u koštac s vatrenom stihijom. Nekoliko minuta kasnije pridruži su im se Nenad Rajić, Milorad Radojičić i Zoran Đuričić.
Znajući da vatra preti da zahvati priručni magacin gotovih proizvoda i lakirnicu, čijim paljenjem bi pola Užica otišlo u vazduh sedam vatrogasaca je nasumice uletelo u zadimljeni tunel i bukvalno sa šmrkovima u rukama napravilo živi štit između vatre i ovih prostorija. U međuvremenu stiglo im je pojačanje iz Užica, a nedugo zatim pridružile su im se i ekipe iz Arilja, Požege, Kosjerića, Bajine Bašte i Čajetine. Iz Čačka je dopremljena oprema za disanje.
– Požar je prijavljen u 21.20, a dva minuta kasnije naša ekipa zatekla je plamen u razbuktaloj fazi i aktiviral četiri mlaza, kombinacija vode i pene. U isto vreme kroz drugi tunel pristupilo se evakuaciji ljudi pošto smo imali informaciju da još dvadesetak radnika nije uspelo da se dokopa izlaza. Prizor u tunelu je bio jeziv, zbog gustog dima vatrogascima se vidljivost svela na svega dvadeset centimetara, a oko njih izletali su komadi stakla. U dva-tri navrata uspeli smo povremeno da lokalizujemo vatru i krenemo u dubinu tunela, ali smo zbog nesnosne toplote morali da se vraćamo nazad – priča Saša Cicvarić, komandant Vatrogasne brigade Užice, koji je i sam bio radnik „Prvog partizana".
Nešto oko 23 sata, kada je požar stavljen pod kontrolu, počela je potraga za radnicima koji nisu uspeli da se evakuišu. S obzirom na zamršeni podzemni lavirint, spasilačka brigada nije mogla bez vodiča. U pomoć im je priteklo nekoliko radnika „Prvog partizana" kao pratnja.
Posmrtni ostaci stradalih oružara juče su ispraćeni sa užičkog groblja „Sarića osoje", a obdukcijom njihovih tela utvrđeno je da su nesrećni radnici izgubili život od posledica gušenja ugljen-monoksidom koji je vatrena stihija pronela fabričkim hodnicima.
Sahranjeno petoro
Na užičkom gradskom groblju juče su sahranjene Jelena Lončarević (36) i Vidojka Terzić (50). Gordana Đokić (33) je juče po podne sahranjena na groblju pored manastira Rujan u Vrtucima, Jasminka Ostojić (24) u Buaru, a Biljana Luković na groblju u Sevojnu.
Dragan Milovanović (42) i Svetlana Đurić biće sahranjeni danas u Turici, odnosno na groblju Bele Zemlje.
Radnici „Prvog partizana" poginuli su u eksploziji u četvrtak uveče u toj užičkoj fabrici.
Komemorativni skup povodom njihove pogibije održan je juče u Narodnom pozorištu u Užicu, a zajedničko opelo na užičkom gradskom groblju, uz prisustvo velikog broja građana, predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića, ministara Ivice Dačića i Dragana Šutanovca, predstavnika grada i fabrike.
Uplakani oružari
Kuknjava, lelek, neverica – blage su reči da bi se opisala tužna, nikada tužnija slika s užičkog groblja. Roditelji, braća, sestre kukaju iz glasa priljubljeni za sanduke, oko kovčega obilaze uplakana deca, neka toliko mlada da teško da su svesna da majku više nikada neće videti.
„Dugo godina sam u službi, ali ovako masovan pogreb ne pamtim, nikada nisam služio opelo za sedmoro ljudi", rekao je pop Blagoje Dodić, jedan od najstarijih užičkih sveštenika.
Na licima kolega iz „Prvog partizana", među kojima su mnogi kobne večeri bili svedoci pravog horora i sami za dlaku izbegli smrt, očaj i neverica.
„Jelena ima dete od dve godine, bila je i u drugom stanju. Gordana je majka dvoje male dece, putovala je sa svaki dan iz Vrutaka, mučila se, samo da prehrani familiju. Vidojka se spremala za penziju, Biljana je važila za jednog od najboljih radnika. Dragana ćemo pamtiti kao vrsnog majstora koji ni posle deset godina rada na određeno nije dobio stalno zaposlenje", šaputali su uplakani oružari.
