Izvor: Blic, 01.Jun.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vatra i ništa
Čim se šetač pomeri sa netom popločanog priobalja, zamakne li između neboparajućih građevina od stakla i čelika, onog časa kada iskorači sa predloženih itinerera – Baku pokazuje svoje istine: udžerice sklone padu, muzgavi izlozi ubogih radnjica, razlokani trotoari.
Nad gradom su se načoklečila tri nebotičnika, što bi rekli Slovenci, Flejm tauers, Plameni tornjevi. Postavljeni na bregu, stražare oni nad Bakuom, krijući svoju tajnu: unutra, iza stakala-ekrana (po >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kojima, svakonoćno, plaze animirani plamenovi ili azerbejdžanska zastava) – nema ničega, samo betonska konstrukcija obučena u glatku fasadu.
Baku, najveće Potemkinovo selo na svetu
Na pijaci Taza, nespomenutoj u turističkim brošurama, u koju me iskusno naputila najpoznatija srpska spisateljica, kupuje se šafran i drugi retki začini, sveži beluga kavijar prodaje se tajno, a tu je i sav onaj uobičajeni šareniš postkomunističke trgovine, kojekakva gvožđurija, kućne potrepštine sumnjivog kvaliteta, otpaci pop-kulture.
Odasvud vreba lik počivšeg vlastodršca, onog istog oko čijeg se spomenika na Tašmajdanu igraju beogradska deca.
I sve je poznato – to je taj svet, naš svet: beda sjaja, sjaj bede.
Povezane vesti: Kamo dalje, rođače? Izlet na tvrđavu Kontrasti Bosilegradska pouka Patnje doušničkog doma
